Wall Street: Dow Jones opet iznad 16.000 bodova, uprkos slabim pokazateljima

Wall Street: Dow Jones opet iznad 16.000 bodova, uprkos slabim pokazateljima

NEW YORK - Na Wall Streetu su u četvrtak cene akcija porasle, unatoč razočaravajućim makroekonomskim podacima, jer ulagači smatraju da su ti pokazatelji slabi zbog lošeg vremena, a ne nejakih ekonomskih temelja.

Dow Jones ojačao je 63 boda, ili 0,40 posto, na 16.027 bodova, dok je S&P 500 porastao 0,58 posto, na 1.829 bodova, a Nasdaq indeks 0,94 posto, na 4.240 bodova.

Juče je objavljeno da je promet u trgovini na malo u januaru u SAD-u pao 0,4 posto, više nego što se očekivalo, dok revidirani podaci pokazuju da je u decembru prošle godine maloprodaja pala 0,1 posto, a ne porasla 0,2 posto, kako je pokazala prva procena.

Objavljeno je, takođe, da je broj prvih zahteva za pomoć nezaposlenima prošle nedelje porastao za 8.000, na 339.000, dok su analitičari očekivali pad nezaposlenosti.

Iako razočaravajući, ti podaci nisu negativni uticali na tržište jer, ponovio se scenario koji se u poslednje vreme često viđa. Slabi pokazatelji prvo malo pokolebaju ulagače, cene akcija zastanu ili blago padnu, a potom ponovo porastu jer izlika za loše podatke pronađe se u lošem vremenu.

„Iako je niz poslednjih podataka slabiji nego što se očekivalo, prerano je za zaključak da se rast ekonomije usporava. To je pre posledica loših vremenskih prilika", kaže Jim Baird, direktor u Plante Moran Financial Advisors.

Stoga su juče porasle cene akcija većine kompanija. Među gubitnicama se, međutim našla akcija Cisco Systemsa, s padom cene za 2,5 posto, jer je taj tehnološki div smanjio procjne prihoda u tekućem tromesečju za 6 do 8 posto.

Do sada su 382 kompanije iz sastava S&P 500 indeksa izvestile o rezultatima u poslednjem lanjskom tromesečju, pri čemu ih je 67,5 posto nadmašilo procene analitičara po pitanju dobiti, što je više od istorijskog proseka.

Na oprez ulagača ukazuje mršav obim trgovanja. Na američkim berzama vlasnika je juče zamenilo samo oko 5,9 milijardi akcija, dok prosečan dnevni obim u ovoj godini iznosi oko 6,4 milijarde.

I na evropskim berzama juče se trgovalo oprezno. Londonski FTSE indeks oslabio je 0,23 posto, na 6.659 bodova, dok je frankfurtski DAX porastao 0,60 posto, na 9.596 bodova, a pariski CAC 0,17 posto, na 4.312 bodova.

Od 1. marta primena objedinjene naplate poreza po odbitku

Od 1. marta primena objedinjene naplate poreza po odbitku

BEOGRAD - Poreska uprava Srbije danas je podsetila da nakon dvomesečnog prelaznog perioda, od 1. marta počinje puna primena objedinjene naplate poreza po odbitku.

Svim obveznicima koji do kraja protekle nedelje nisu poslali ni jednu pojedinačnu poresku prijavu za porez po odbitku (PPP-PD) poslat je poziv da to učine.

Za sve isplate zarada i drugih prihoda građanima na koje se plaćaju porez i doprinosi po odbitku obavljene u januaru i februaru 2014. godine, obavezno je podnošenje PPP-PD prijave, i to najkasnije do poslednjeg dana u mesecu u kojem je isplata obavljena.

"Osim toga što nepodnošenjem PPP-PD u prelaznom periodu čine poreski prekršaj, obveznici propuštaju i priliku da provere ispravnost svog dosadašnjeg načina obračuna poreza po odbitku i blagovremeno se tehnički pripreme za nov način primene poreskih propisa u ovoj oblasti", navela je Poreska uprava.

Od 1. marta, kako je ukazala ta služba, isplata prihoda građanima na koje se plaća porez po odbitku neće biti moguća bez prethodnog podnošenja PPP-PD poreskog obrasca.

Evro na najvišem nivou u poslednje tri nedelje

Evro na najvišem nivou u poslednje tri nedelje

Evro je nastavio da raste i dostigao je najviši nivo u poslednje tri nedelje u odnosu na dolar nakon što je juče objavljeno da je maloprodaja u Americi neočekivano pala tokom prethodnog meseca.

Sa druge strane u jutarnjim časovima objavljeno je da je GDP tokom prethodnog kvartala u Nemačkoj i Francuskoj ostvario veći rast od prognoziranog što je podstaklo optimizam kada je u pitanju oporavak regionalne ekonomije. Tokom azijskog i ranog evropskog trgovanja evro je porastao 0.10% u odnosu na dolar.

Na jednočasovnom grafikonu MACD je u zoni prekomerne kupovine kao i RSI. Cena se kreće izmedju srednje i gornje Bolindžer trake tako da je moguć dalji rast cene. Naša preporuka bila bi kupovna pozicija.

Primarna podrška: 1.34580

Primarni otpor: 1.38140

Naše viđenje: Kupovna pozicija sa ulaskom na 1.36850 sa prvom metom na 1.37050 i drugom na 1.37250

Alternativni scenario: Ukoliko se cena popne spusti ispod 1.36750 onda je moguć dalji pad na 1.36450

Komentar: MACD je u zoni prekomerne kupovine kao i RSI. Cena se kreće izmedju srednje i gornje Bolindžer trake tako da je moguć dalji rast cene.

Trend: Oscilovanje na kraći rok, bočno kretanje na duži rok.

Strategy Entry 1st target 2nd target
LONG 1.36850 1.37050 1.37250

Britanska funta je usporila rast tokom jučerašnjeg dana ali se i dalje kreće u blizini najvišeg nivoa od maja 2011 godine u odnosu na dolar. Banka Engleske je povećala prognoze rasta britanske ekonomije za 2014 godinu dok je sa druge strane industrijska proizvodnja u Americi razočarala što je sve zajedno uticalo da valutni par GBP/USD nastavi da se kreće u rastućem trendu. Tokom azijskog trgovanja sterling je porastao 0.01% u odnosu na dolar.

Na jednočasovnom grafikonu MACD je u zoni prekomerne kupovine kao i RSI. Cena osciluje uz gornju Bolindžer traku tako da je moguć dalji rast cene. Naša preporuka bila bi kupovna pozicija.

Primarna podrška: 1.64400

Primarni otpor: 1.67700

Naše viđenje : Kupovna pozicija sa ulaskom na 1.66650 prvom metom na 1.66950 drugom na 1.67150

Alternativni scenario: Ukoliko se cena spusti ispod 1.65550 onda je moguć dalji pad na 1.65150

Komentar: MACD je u zoni prekomerne kupovine kao i RSI. Cena osciluje uz gornju Bolindžer traku tako da je moguć dalji rast cene.

Trend: Oscilovanje na kraći rok, bočno kretanje na duži rok.

Strategy Entry 1st target 2nd target
LONG 1.66650 1.66650 1.67150

Investicioni forum za Balkan 24. februara

Investicioni forum za Balkan 24. februara

U Londonu će 24. februara u organizaciji Evrpske banke za obnovu i razvoj (EBRD) biti održan investicioni forum za zapadni Balkan.

Na forumu će učestvovati premijeri zemalja regiona, kao i evropski komesar za proširenje Štefan File.

"Ideja je da čitav ovaj region predstavimo kao investicionu destinaciju. Nadamo se da će ova konferencija, osim što će olakšati dolazak preko potrebnih stranih investicija, poslati veoma snažnu političku poruku o zrelosti i stabilnosti tog regiona", izjavio je politički savetnik predsednika EBRD-a, Oleg Levitin.

Među glavnim temama foruma biće integracija tog regiona preko putnih koridora, gasovoda, širenja prerađivačkog sektora i drugih projekata.

Kako je najavio EBRD, na forumu će učestvovati premijer Albanije Edi Rama, predsedavajući Saveta ministara BiH Vjekoslav Bevanda, premijer Hrvatske Zoran Milanović, Makedonije Nikola Gruevski, Crne Gore Milo đukanović, Srbije Ivica Dačić, kao i kosovski premijer Hašim Tači.

Na početku sastanka učesnicima će se obratiti File i predsednik EBRD Suma Čakrabarti. Planirana su četiri panela na kojima će se razgovarati o regionalnim projektima u oblasti energetike, saobraćaja, kao i mogućnostima poboljšanja investicione klime.

"Konferencija će pružiti učesnicima jedinstvenu priliku za sveobuhvatnu razmenu stavova radi prevazilaženja jaza između političkih opredeljenja i realnih regionalnih projekata", navedeno je u saopštenju EBRD.

Za EBRD, pružanje pomoći i promovisanje zemalja zapadnog Balkana je naročito važno kako bi se unapredio razvoj tog regiona putem jačanja njegovih potencijala. Ovaj prvi samit svih zemalja zapadnog Balkana u kancelarijama EBRD-a pružiće idealnu priliku poslovnim liderima i međunarodnim kompanijama da nauče više o zemljama tog regiona, i o ulozi koju EBRD ima u njima, navodi se na zvaničnom sajtu te institucije.

Ove države već imaju koristi od Zajedničkog akcionog plana (IFI), u okviru kog se EBRD obavezala da će u periodu 2013-2014. investirati preko 30 milijardi evra u zemlje centralne i jugoistočne Evrope.

KOLIKO NAS BANKA KOŠTA SVAKOG MESECA?

KOLIKO NAS BANKA KOŠTA SVAKOG MESECA?

Odavno smo se svi navikli na činjenicu da je „lakše” primati platu preko banke nego dobijati gotovinu na ruke. Naravno, kada je o novcu u banci reč, možemo ga i duplirati – jer će nam banka dati dozvoljeni minus, pa karticu na odloženo plaćanje, pa kreditnu karticu, pa će nam uštedeti odlaske u banku jer ćemo koristiti e-banking. Ali, sve ovo košta.

Prvo i osnovno pravilo u poslovanju banaka prevedeno na običan jezik jeste da bankama plaćamo to što im dajemo naš novac koji one koriste u svom poslovanju.

U zavisnosti od banke do banke i toga da li koristimo običan tekući račun ili takozvani paket račun, ovo nas mesečno košta od 100 do 600 dinara
Dakle, ako primamo platu preko tekućeg računa, mesečno banci plaćamo naknadu za takozvano održavanje tekućeg računa. U zavisnosti od banke do banke i toga da li koristimo običan tekući račun ili takozvani paket račun, ovo nas mesečno košta od 100 do 600 dinara.

Dalje, da bismo raspolagali sopstvenim novcem potrebno je da imamo debitnu platnu karticu. Po nepisanom pravilu, ove kartice nas uglavnom ne koštaju ništa, ali ima banaka koje i ovu uslugu naplaćuju mesečno od pet do 195 dinara.

Korišćenje kartica opet iziskuje neke troškove. Ako se, recimo, desi da smo ostali bez gotovine, a kafić u kojoj pijemo kafu ne prima kartice, moramo da podignemo novac sa bankomata.

Naravno, u ovakvoj situaciji nismo u prilici da tražimo bankomat banke koja je izdala karticu, nego ćemo otići do najbližeg, podići novac i pri tom platiti proviziju od dva do tri odsto ili uglavnom 100 dinara, koliko iznosi minimalna provizija.
Ukoliko podignemo novac na bankomatu druge banke, plaćamo proviziju od dva do tri odsto ili uglavnom 100 dinara, koliko iznosi minimalna provizija Većina građana spas u kućnom budžetu nalazi u dozvoljenom minusu.

Za uslugu odobravanja ove bankarske poslastice platićemo banci najčešće jedan odsto od iznosa minusa, a kamata je posebna priča. Kamate ćemo plaćati svakog meseca. U ovoj priči manje je bitna činjenica da te kamate plaćamo između 30 i 40 odsto godišnje!

Prevedeno u novac, na iskorišćeni dozvoljeni minus od 40.000 dinara prosečno ćemo mesečno za kamatu davati 1.000 dinara. Ali, posle toga ćemo i dalje banici dugovati 40.000 dinara.

A naravno, magične kreditne kartice su nam posebna poslastica. Jer sa njom možemo sve ono što inače ne bismo mogli. Naravno i ovde plaćamo kamatu, ali i ta kamata je naše „zadovoljstvo”.

Ukoliko imate dozvoljeni minus od 40.000 dinara i maksimalno ga koristite, prosečno ćete mesečno za kamatu davati 1.000 dinara Ako smo u jednom mesecu sa kreditne kartice potrošili samo 10.000 dinara, onda kamata od prosečnih 300 dinara za taj mesec nije ništa veliko. Ali, tu smo zaboravili da svako podizanje gotovine sa kreditne kartice plaćamo, i to tri odsto od iznosa, a zaboravili smo i mesečnu članarinu za karticu.

Na iznos gotovine od 5.000 dinara platićemo 150 dinara provizije i svakog meseca ćemo dati još od 85 do 500 dinara za članarinu. I u ovoj računici, kada sve saberemo, došli smo do tričavih 2.295 dinara (po jeftinim tarifama).

Ova računica naravno ne uključuje da pored osnovne kartice imamo i jednu dodatnu, što opet košta, ne uključuje provizije za naloge koje smo ispostavili preko e-bankinga, ne uključuje prenos novca sa jednog deviznog računa na drugi, za šta se opet plaća provizija, ne uključuje čak ni proviziju za neku doznaku kojom smo bratu ili sestri poslali nešto da im se nađe.

Predrag Jovanović: Sve manje nameštenih tendera

Predrag Jovanović: Sve manje nameštenih tendera

SIGURNO je bilo nameštanja tendera i kršenja zakona i prošle godine, ali smo uočili znatno odgovornije ponašanje u odnosu na raniji period. Razloge treba tražiti u znatno bolje uređenoj kontroli postupaka javnih nabavki. Ojačane su nadležnosti kontrolnih i regulatornih institucija i snažan naglasak je stavljen na prevenciju. Ovako efekte novog Zakona o javnim nabavkama, čija je primena počela u aprilu prošle godine, komentariše direktor Uprave za javne nabavke Predrag Jovanović.

- Izmenama Krivičnog zakonika predviđene su oštre kazne za delo zloupotrebe u javnim nabavkama kako za odgovorna lica kod naručioca, tako i kod ponuđača - objašnjava Jovanović. - Znatno veća transparentnost postupaka, između ostalog, i po osnovu obaveznog objavljivanja javnih nabavki male vrednosti, konkursnih dokumentacija i drugih dokumenata na Portalu javnih nabavki otežava dogovaranje i nameštanje postupaka.

Prvi čovek Uprave napominje da su, osim uštede od 220 miliona evra, koliko je manje potrošeno na tenderima lane, u odnosu na 2012. godinu smanjeni i troškovi postupka za naručioce, jer više ne plaćaju oglase, već ponude besplatno objavljuju na Portalu javnih nabavki. Smanjeni su troškovi postupka i za ponuđače, jer više ne plaćaju za otkupljivanje konkursnih dokumentacija, pošto su postale dostupne objavljivanjem na Portalu i internet-stranicama naručilaca.

Ponuđači koji se upišu u Registar ponuđača koji vodi Agencija za privredne registre ne moraju za svaki postupak javne nabavke da prikupljaju dokaze da su registrovani, da su platili porez, da nemaju zabranu obavljanja delatnosti i da nisu kažnjavani, već sva četiri dokaza treba da dostave Agenciji za privredne registre radi upisa u Registar ponuđača kojoj se naručioci posle obraćaju radi provere.

- Povećao se i broj ponuđača po tenderu. Intenzitet konkurencije se, sa 2,6 koliko je bilo 2012. u trećem kvartalu 2013. godine, povećao na prosečno 2,9 ponuda po zaključenom ugovoru - navodi Jovanović.

TRAŽE IZUZEĆE

SVAKI peti naručilac je ranije tražio dozvolu da ne raspisuje tender, ali se broj onih koji traže da budu izuzeti od ove obaveze polako smanjuje.

- Naručioci uglavnom traže da budu izuzeti pozivajući se na to da nisu osnovani za obavljanje delatnosti u opštem interesu ili da nisu korisnici budžetskih sredstava - navodi Predrag Jovanović. - Uprava za javne nabavke je restriktivno pristupila analizi statusa svakog naručioca koji se obraća sa zahtevom za izuzeće i zauzela je stav da svi korisnici javnih sredstva moraju da primenjuju Zakon.

"Fijat 500L", okosnica prodaje u Evropi

"Fijat 500L", okosnica prodaje u Evropi

Kvalitet je osnov prodaje, ali veliku ulogu igra personalzacija vozila kroz koju svaki kupac dobije željeni proizvod. Te kriterijume zadovoljava kragujevački "fijat 500L" koji će kako kažu u "Fijat Krajsler grupaciji", biti okosnica prodaje te kompanije u Evropi.

Formula uspeha u automobtilskoj industriji danas je veoma jasna. Treba naći velikog proizvođača automobila i prepustiti mu razvoj i plasman vozila, a fabrike osposobiti da tehnološki prate masovnu proizvodnju. Ovakvo poslovanje daje rezultate i kada je u pitanju proizvodnja "fijata 500L" u Kragujevcu.

Automobil nije danas dovoljno proizvesti po povoljnoj ceni kažu Italijani. Konkurencija je velika, kvalitet je osnov prodaje, ali mogućnost da svaki kupac kroz personalizaciju dobije željeno vozilo. Na nedavno održanoj prezentaciji novinarima je rečeno da će "fijat 500L" zajedno sa "fijatom 500" biti okosnica prodaje ove kompanije u Evropi. Zanimljivo je da se i jedan i drugi model proizvode van Italije, u Poljskoj i Srbiji.

Svaki treći prodati mali automobil u Evropi je "Fijatov". Očekujemo blagi oporavak tržišta u 2014 godini. Modelu 500 l koji se proizvodi u Srbiji porasla je prodaja u Italiji, Španiji, Velikoj Britaniji, Austriji. Od njega očekujemo sve bolje rezltate, kaže Đan Luka Italija iz "Fijat Krajsler grupacija"

Prema njegvoim rečima, kompanija će u Rusiji, zbog situacije na tržištu, ponuditi najopremljeniji model, a veliko je interesovanje i na Bliskom Istoku gde se čeka verzija sa pogonom na sva četiri točka.

"Fijat" je pre dve nedelje kupovinom "Krajslera" postao multinacionlna komapnija sa fabrikama u Severnoj Americi, Aziji, Brazilu i Jugoistočnoj Evropi. Tržište koje pokriva veće je od 50 miliona kupaca. Fabrika u Kragujevcu sa kapacitetom od 300.000 vozila godišnje postala je deo globalne strategije ove kompanije.

Prošle godine "Fijat" je u SAD izvezao 55.000 vozila. To je pojedinačno najveći izvoz ove fabrike iz Evrope. Dobra vest je da su svi automobili napravljeni u Kragujevcu.

Prošle godine komanija je izvezla automobile iz Srbije u vrednosti od 1,3 milijarde evra. Takav rezultat poželeli bi svi srpski susedi. Međutim, mnogi strani novinari iz inostranstva ne znaju da se "fijat 500 l" isključivo proizvodi u Srbiji.

Meni je drago a vidim da je i stranim novinarima takođe drago što se "fijat 500L" proizvodi u Srbiji. To je dobro za "Fijat" a dobro je i za nas. Posao je obostrano interesantan na duži rok, kaže specijalizovani novinar Naših novina Dragan Stanimirović.

Novi modeli "fijata 500L" prikazani u Milanu imaju i nove i štedljive motore euro 6. Za srpsko tržište najintresantniji će biti benzinski motori sa fabričkom ugradnjom gasa.

Kako kažu stručnjaci iz "Fijata" oni su posebno konstruisani i biće jeftiniji za vožnju od tri do pet puta. Ovakvi motori zbog ekoloske prihvatljivosti u Italiji uživaju posebne subevncije, a jedna od njih je da besplatno ulaze u centar Milana kao hibridna i elektro vozila.