Novi kvar na zrakoplovu Croatia Airlinesa

Novi kvar na zrakoplovu Croatia Airlinesa

SPLIT - Dash 8-Q400- U 15 sati je nas pedesetak putnika poletjelo avionom Croatia Airlinesa iz Zagreba za Split. Činilo se dobrom idejom putovati zrakoplovom, dok su na cestama zimski uvjeti.

Na početku, sve je bilo normalno, let ugodan, bez turbulencija, a onda baš dok su stjuardese posluživale piće obratio nam se kapetan aviona i obavijestio nas kako se zbog tehničkih problema moramo vratiti u Zagreb.

Normalno da nikome nije bilo svejedno to čuti, ljudi su se preplašili, tim više što ni stjuardese nisu imale pojma što se događa... Najčudnije od svega je bilo što nam je do splitske Zračne luke nedostajalo samo pet minuta leta, a vratilo nas je u Zagreb.

Ispričao je to Slobodnoj Dalmaciji mladi Splićanin, kojemu je, kao i njegovim suputnicima, a među kojima je bilo i djece, pao kamen sa srca kad su sretno sletjeli na zagrebački aerodrom.

Nisu pri povratku u Zagreb ništa čudno primijetili tijekom leta, a kasnije su čuli da su imali kvar na avionu... Svima im je ponuđena okrjepa na zagrebačkom aerodromu, a dobili su i informaciju da će na slijedeći let za Split morati čekati šest sati, odnosno večeras do 21 sat.

Kako smo doznali od Davora Janušića, glasnogovornika Croatia Airlinesa, na njihovom poslijepodnevnom letu OU 658 iz Zagreba za Split nije se dogodilo ništa dramatično i svih je 57 putnika sretno sletjelo u Zagreb.

- Tijekom leta za Split uočena je indikacija tehničkog kvara na zrakoplovu i avion je, Dash 8-Q400, iz čisto preventivnih razloga preusmjeren u Zagreb, jer se tamo nalazi naša glavna i najopremljenija tehnička baza u kojoj se mogu brže obaviti nužne tehničke provjere i eventualni popravci zrakoplova.

JAT-ov model privatizacije: Etihad Airways kupuje 49% Alitalie

JAT-ov model privatizacije: Etihad Airways kupuje 49% Alitalie

Etihad Airways i Alitalia u poodmakloj su fazi pregovora u okviru kojih bi nacionalni prevoznik iz Abu Dabija mogao da postane najveći deoničar italijanske nacionalne aviokompanije.

Prema izvorima koji su upoznati sa detaljima pregovora, Alitalia želi da Etihad preuzme između 30 i 49 udela u kompaniji i uloži dodatnih 350 miliona EUR.

Alitali pokušava drugi put u poslednjih pet godina da izbegne bankrot u koji bi mogla da ode zbog rastuće konkurencije niskobudžetnih aviokompanija i visoke cene goriva, ali i loših političkih odluka. Alitalia godišnje preveze oko 25 miliona putnika, zapošljava oko 14.000 radnika, ali je trenutno u dugovima od oko 800 miliona EUR.

Etihad je vlasnik 49% udela u kompaniji Air Serbia, kao i kompanijama Air Berlin, Aer Lingus i Virgin Australia.

S druge strane, nemačka Lufthansa pozvala je evropska regulatorna tela da spreče privatizaciju Alitalie od strane Etihada, navodeći kao razlog nelojalnu konkurenciju i finansiranje od strane državnih kompanija. Lufthansa već odavno lobira protiv kompanija koje su većinski u vlasništvu država - Etihada, Emirates Airlinesa i Qatar Airwaysa. (Economy.rs, 4. februar 2014.)

Kako do kvalitetnije gradnje

Kako do kvalitetnije gradnje

Stručnjaci tvrde da je trka za novcem upropastila plansku i kvalitetnu gradnju. Upozoravaju i da osim ekonomske krize, lošu gradnju pospešuje i korupcija u građevinarstvu, naročito u urbanizmu.

Od četiri hiljade registrovanih građevinskih firmi u Srbiji, većina se bavi izgradnjom stanova, a ne zna se koliko je onih koji samo investiraju u građevinu. Najvažnije im je da pronađu što povoljniju i atraktivniju lokaciju i da prodajom što više stanova ostvare bolji profit. Pored trke za novcem i ekonomske krize, plansku i kvalitetnu gradnju upropastila je, kažu stručnjaci, i korupcija u građevinarstvu, naročito u urbanizmu.

Vetar je pre par dana srušio krov jedne poslovne zgrade u Beogradu. da li je vetar bio toliko jak ili je ovo upozorenje da brza gradnja nije dobra.

Na svu sreću povređenih nije bilo. Pitanje je, međutim, da li se sve gradi u skladu s propisanim standardima i u okvirima Generalnog urbanističkog plana.

Zorica Đokić iz šabačke "Kolumbo gradnje" kaže da je malo teže dobiti projektnu dokumentaciju, pogotovo za veće zgrade.

"Ta procedura traje duže nego za manje objekte, samim tim, gradnja se završava brže nego što je potrebno da se dobije dokumentacija", objašnjava Đukićeva.

Struka smatra da se opštinske službe bave samo formalnim usvajanjem urbanističkih planova i pribavljanjem saglasnosti.

Rezultat ovakog stanja je izgradnja stambenih objekata u gradovima na uskim parcelama, visoke spratnosti, i ulica bez obezbeđenih mesta i garaža, sa šarenim fasadama.

Arhitekta Dušan Soković upozorava da već postaje pravilo da se investitor, očekujući uštedu, prvo obraća lošem arhitekti, pa ne dobije kvalitet koji bi trebalo da dobije.

"Opet, s druge strane, država nije dovoljno organizovana da kaže: ne može da se radi objekat koji nema elementarne estetske vrednosti", ističe Soković.

Svi investitori bi trebalo da imaju izvod iz plana, zatim idejni projekat i na osnovu toga dobijaju odobrenje za gradnju, tvrde urbanisti.

"Međutim, u postupku izdavanja građevinske dozvole, često imamo nesuglasice, oko tumačenja planskih dokumenata, nekih odredbi zakona. Naravno, svako za sebe želi da dobije što više a da plati što manje", kaže načelnik odeljenja za Urbanizam grada Šapca Đorđe Isaković.

Pet meseci je dovoljno da se sagradi kvalitetna zgrada, pod uslovom da se poštuje glavni projekat i svi učesnici u izgradnji.

Predsednik Skupštine Inženjerske komore Dragoslav Šumarac ukazuje da je glavni problem na strani investitora.

"Mi smo kroz Inženjersku komoru uspeli da uvedemo odgovornost za projektante i izvođače, odnosno tehničku kontrolu i nadzor. Investitore niko ne kontroliše", napominje Šumarac.

Rešenje je da država pojača nadzor i kontrolu kvaliteta izgrađenih objekata.

Predsednik Inženjerske komore Srbije Milovan Glavonjić ističe da se celokupna oblast može rešiti jednim dobrim zakonom, odnosno zakonima, jer zakoni koji izlaze iz Skupštine moraju biti sinhronizovani i uzajamno povezani.

"Nažalost, (iz Skupštine) izlaze zakoni koji su međusobno sa različitim zahtevima i jednostavno čak mi inženjeri teško se snalazimo u tome", kaže Glavonjić.

Nadležni se zalažu za oduzimanje licenci nesavesnim investitorima. O neophodnosti prave kontrole govori i podatak da gotovo 50 odsto nadzornih organa ne zna gde je objekat čiju gradnju kontrolišu.

Podrška Austrije bitna za ulazak u EU

Podrška Austrije bitna za ulazak u EU

BEOGRAD, 3. februara 2014. (Beta) - Premijer Srbije u ostavci Ivica Dačić izjavio je u ponedeljak da će dužina pregovora za ulazak u Evropsku uniju zavisiti od ispunjavanja političkih kriterijuma i brzine kojom se sprovode unutrašnje reforme, ali i podrške zemalja članica EU, prvenstveno Austrije.

Dačić je na poslovnom forumu Austrije i Srbije u Beogradu istakao da je podrška Austrije za pristupanje EU od ključnog značaja, ali da je pred Srbijom još dosta posla.

"Puno toga je uradjeno, ali je mnogo posla pred nama, ne treba gajiti iluzije", istakao je on.

Dačić je naveo da je Srbija bila i ostala spremna da se uhvati u koštac sa brojnim izazovima, dosledna u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, postizanju makroekonomske stabilnosti, jačanju vladavine prava i borbe protiv korupcije i kriminala.

Dačić je naglasio da Austrija ima i veliki privredni značaj za Srbiju, jer je vodeći strani investitor u Srbiji i medju prvih 15 izvoznih destinacija za srpsku robu.

Vojvodina se polako vraća u normalu

Vojvodina se polako vraća u normalu

Vanredna situacija trajala je tri dana. Sinoć je postao prohodan magistralni put Beograd Zrenjanin, na deonici Perlez-Stajićevo. Apeluje se na vozače da voze sporije i oprezno. Otvorene su i deonice Vatin-Vršac-Pančevo, kao i Pančevo-Kovin-Kovin most.

Kolona od oko 300 kamiona, koja je četiri dana stajala na autoputu Subotica-Novi Sad, zbog velikih snežnih nanosa kod mesta Žednik, sinoć je konačno propuštena da nastavi putovanje, rekao je vozač kamiona Predrag Stanković.

On je objasnio da je kolona kamiona ostala na autoputu kod izlaza za Žednik još u petak pre podne, kada ih je policija isključila iz saobraćaja. Kaže da su zimske službe tek juče počele da raščišćavaju put, kada je stigla i pomoć Crvenog krsta i to na insistiranje i pozive vozača kamiona. Na vestima smo čuli da su političari bili u akciji spasavanja u našoj blizini, pa se pitamo zašto su nas bili zaboravili", rekao je Stanković.

Zabrana saobraćaja za sva motorna vozila na autoputu od Novog Sada prema Horgošu u oba smera i dalje je na snazi.

Evro danas 115,915 dinara

Evro danas 115,915 dinara

Dinar će dana zadržati približno istu vrednost jučerašnjoj i srednji kurs će iznositi 115,9150 dinara za jedan evro.

Po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije (www.nbs.rs) evro će koštati dve pare manje nego danas, kada je kurs 115,9378 dinara za jedan evro.

Dinar će biti slabiji za 1,1 odsto nego prvog dana ove godine, a za jedan odsto slabiji nego pre mesec dana.

Domaća valuta je ove godine bila najjača 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najniža ovogodišnja vrednost dinara je bila 29. januara - 115,9888 dinara.

Centralna banka je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 330 miliona evra da bi ublažila dnevne promene kursa.

Otvoren stečaj Univerzal banke

Otvoren stečaj Univerzal banke

Beograd - Privredni sud u Beogradu doneo je juče rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad Univerzal bankom, čiju je dozvolu za rad Narodna banka Srbije oduzela u petak. Isplata osiguranih depozita u toj banci počinje danas, u ekspoziturama Poštanske štedionice, a garantovani iznos je 50.000 evra po deponentu.

Svoj ulog moći će da podignu građani, preduzetnici i preduzeća koja su imala otvorene račune u UBB-u, a iznosi izpreko toga koji garantuje država, moći će da se prijavi kao potraživanje iz stečajne mase. Kako je saopštila Agencija za osiguranje depozita Srbije, koja je imenovana za administratora, isplata dinarskih uloga obavljaće se u dinarima, a deviznih u evrima, po srednjem kursu evra na dan donošenja rešenja o pokretanju stečaja. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da neće biti kašnjenja u isplati studentskih kredita i stipendija.

Poštanska štedionica je objavila da će u svih 60 svojih ekspozitura biti omogućena isplata deponenata Univerzal banke, a osigurani iznos depozita biće isplaćen u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Deponenti imaju pravo da podnesu zahtev u roku od tri godine od pokretanja stečaja banke.

Podsetimo, Narodna banka Srbije je 31. januara oduzela dozvolu za rad Univerzal banci sa obrazloženjem da je odluka doneta radi zaštite interesa deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, jer se „finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, i ugroženi su likvidnost i kontinuitet poslovanja“.

- Nisam smela da oklevam i rizikujem reprizu Agrobanke, koja je zbog izbora 2012. godine, projektom odlaganja kroz formiranje ‘Nove Agrobanke’ pretvorena u trošak od 400 miliona evra. Neophodno je utvrditi odgovornosti menadžmenta i akcionara banke - obrazložila je guvernerka NBS i dodala da će zabrana rada Univerzal banke državu koštati 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara, i da bi, da to nije urađeno, trošak svakim danom bio sve veći. Tabakovićeva je istakla da „od danas u Srbiji postoji 29 banaka koje imaju licencu i dodala da ni u jednoj od njih ne postoji problem koji bi doveo u pitanje stabilnost finansijskog sistema“.

Istovremeno, najveći pojedinačni akcionar Univerzal banke, Nebojša Divljan, najavio je da će danas na konferenciji za novinare „obelodaniti neka od ključnih dokumenata i dosad neobjavljene podatke o poslovanju banke, dati celovit pogled razvoja događaja iz ugla akcionara i izneti suštinske razloge koji su doveli do oduzimanja dozvole za rad“. Inače, Divljan je jedini akcionar koji ima saglasnost NBS za učešće koje u kapitalu banke premašuje pet odsto. On je vlasnik Blumark investmenta, a ranije je bio predsednik Upravnog odbora i generalni direktor osiguranja Delta đenerali. Vlasništvo u Univerzal banci imala je i kompanije Delta, Miroslava Miškovića, ali se krajem oktobra prošle godine povukla prodajom udela od 4,99 odsto Atlas grupi. Mišković je ranije bio vlasnik 40 odsto akcija Univerzal banke, ali je zbog propisa Narodne banke Srbije da pojedinačni akcionar ne može imati udeo veći od pet odsto bez saglasnosti centralne banke, morao da prodaje svoj vlasnički udeo ili da ga raspoređuje na povezane firme. Među akcionarima su i Farmakom, AIK banka, Beohemija, kao i firme i investicioni fondovi iz Švajcarske, SAD, i sa of-šor destinacija, kao i veliki broj kastodi računa. NBS je 2012. godine najavila da će preispitati vlasničku strukturu Univerzal banke, koja je u toj godini imala gubitak od 701,4 miliona, a u prvoj polovini 2013. godine 553,8 miliona dinara.

SNS: Ko je odgovoran za loše poslovanje

Srpska napredna stranka će insistirati da se utvrdi ko stoji iza nelegalnih radnji u Univerzal banci, i da se krivci kazne u skladu sa zakonom, saopšteno je iz te partije kao reagovanje na optužbe iz Demokratske stranke. Navodi se i da je za razliku od DS, ta stranka sve kredite koje je uzela i sav novac koji je za prethodnu kampanju pozajmila, uredno vratila i nije umešana ni u kakve sumnjive poslove. SNS je ponovila delove iz ranije izjave guvernerke NBS da je „oduzimanje dozvole za rad bila odgovorna odluka kojom je sprečeno ponavljanje slučaja Agrobanka“. Beta

DS traži istinu o Univerzal banci

Opoziciona Demokratska stranka pozvala je juče guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković i vladajuću Srpsku naprednu stranku da objave sve informacije o Univerzal banci, kojoj je oduzeta dozvola za rad. Kako je istaknuto u saopštenju DS, zvanični podaci sa sajta „banke koja je dala kredit SNS-u za kampanju 2012. godine, pokazuju da njom već godinama upravljaju kadrovi Srpske napredne stranke“. Dalje se precizira da je predsednik Izvršnog odbora Univerzal banke bio Dragan Tomić, poslanik SNS i predsednik Gradskog odbora SNS u Šapcu, a član upravnog odbora i odbora za reviziju, koordinator Ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović.