Podrška Austrije bitna za ulazak u EU

Podrška Austrije bitna za ulazak u EU

BEOGRAD, 3. februara 2014. (Beta) - Premijer Srbije u ostavci Ivica Dačić izjavio je u ponedeljak da će dužina pregovora za ulazak u Evropsku uniju zavisiti od ispunjavanja političkih kriterijuma i brzine kojom se sprovode unutrašnje reforme, ali i podrške zemalja članica EU, prvenstveno Austrije.

Dačić je na poslovnom forumu Austrije i Srbije u Beogradu istakao da je podrška Austrije za pristupanje EU od ključnog značaja, ali da je pred Srbijom još dosta posla.

"Puno toga je uradjeno, ali je mnogo posla pred nama, ne treba gajiti iluzije", istakao je on.

Dačić je naveo da je Srbija bila i ostala spremna da se uhvati u koštac sa brojnim izazovima, dosledna u uspostavljanju funkcionalne tržišne ekonomije, postizanju makroekonomske stabilnosti, jačanju vladavine prava i borbe protiv korupcije i kriminala.

Dačić je naglasio da Austrija ima i veliki privredni značaj za Srbiju, jer je vodeći strani investitor u Srbiji i medju prvih 15 izvoznih destinacija za srpsku robu.

Vojvodina se polako vraća u normalu

Vojvodina se polako vraća u normalu

Vanredna situacija trajala je tri dana. Sinoć je postao prohodan magistralni put Beograd Zrenjanin, na deonici Perlez-Stajićevo. Apeluje se na vozače da voze sporije i oprezno. Otvorene su i deonice Vatin-Vršac-Pančevo, kao i Pančevo-Kovin-Kovin most.

Kolona od oko 300 kamiona, koja je četiri dana stajala na autoputu Subotica-Novi Sad, zbog velikih snežnih nanosa kod mesta Žednik, sinoć je konačno propuštena da nastavi putovanje, rekao je vozač kamiona Predrag Stanković.

On je objasnio da je kolona kamiona ostala na autoputu kod izlaza za Žednik još u petak pre podne, kada ih je policija isključila iz saobraćaja. Kaže da su zimske službe tek juče počele da raščišćavaju put, kada je stigla i pomoć Crvenog krsta i to na insistiranje i pozive vozača kamiona. Na vestima smo čuli da su političari bili u akciji spasavanja u našoj blizini, pa se pitamo zašto su nas bili zaboravili", rekao je Stanković.

Zabrana saobraćaja za sva motorna vozila na autoputu od Novog Sada prema Horgošu u oba smera i dalje je na snazi.

Evro danas 115,915 dinara

Evro danas 115,915 dinara

Dinar će dana zadržati približno istu vrednost jučerašnjoj i srednji kurs će iznositi 115,9150 dinara za jedan evro.

Po zvaničnom srednjem kursu Narodne banke Srbije (www.nbs.rs) evro će koštati dve pare manje nego danas, kada je kurs 115,9378 dinara za jedan evro.

Dinar će biti slabiji za 1,1 odsto nego prvog dana ove godine, a za jedan odsto slabiji nego pre mesec dana.

Domaća valuta je ove godine bila najjača 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najniža ovogodišnja vrednost dinara je bila 29. januara - 115,9888 dinara.

Centralna banka je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 330 miliona evra da bi ublažila dnevne promene kursa.

Otvoren stečaj Univerzal banke

Otvoren stečaj Univerzal banke

Beograd - Privredni sud u Beogradu doneo je juče rešenje o otvaranju stečajnog postupka nad Univerzal bankom, čiju je dozvolu za rad Narodna banka Srbije oduzela u petak. Isplata osiguranih depozita u toj banci počinje danas, u ekspoziturama Poštanske štedionice, a garantovani iznos je 50.000 evra po deponentu.

Svoj ulog moći će da podignu građani, preduzetnici i preduzeća koja su imala otvorene račune u UBB-u, a iznosi izpreko toga koji garantuje država, moći će da se prijavi kao potraživanje iz stečajne mase. Kako je saopštila Agencija za osiguranje depozita Srbije, koja je imenovana za administratora, isplata dinarskih uloga obavljaće se u dinarima, a deviznih u evrima, po srednjem kursu evra na dan donošenja rešenja o pokretanju stečaja. Guvernerka NBS Jorgovanka Tabaković izjavila je da neće biti kašnjenja u isplati studentskih kredita i stipendija.

Poštanska štedionica je objavila da će u svih 60 svojih ekspozitura biti omogućena isplata deponenata Univerzal banke, a osigurani iznos depozita biće isplaćen u roku od 30 dana od dana podnošenja zahteva. Deponenti imaju pravo da podnesu zahtev u roku od tri godine od pokretanja stečaja banke.

Podsetimo, Narodna banka Srbije je 31. januara oduzela dozvolu za rad Univerzal banci sa obrazloženjem da je odluka doneta radi zaštite interesa deponenata i očuvanja stabilnosti finansijskog sistema, jer se „finansijsko stanje banke znatno pogoršalo, i ugroženi su likvidnost i kontinuitet poslovanja“.

- Nisam smela da oklevam i rizikujem reprizu Agrobanke, koja je zbog izbora 2012. godine, projektom odlaganja kroz formiranje ‘Nove Agrobanke’ pretvorena u trošak od 400 miliona evra. Neophodno je utvrditi odgovornosti menadžmenta i akcionara banke - obrazložila je guvernerka NBS i dodala da će zabrana rada Univerzal banke državu koštati 70 miliona evra i 1,8 milijardi dinara, i da bi, da to nije urađeno, trošak svakim danom bio sve veći. Tabakovićeva je istakla da „od danas u Srbiji postoji 29 banaka koje imaju licencu i dodala da ni u jednoj od njih ne postoji problem koji bi doveo u pitanje stabilnost finansijskog sistema“.

Istovremeno, najveći pojedinačni akcionar Univerzal banke, Nebojša Divljan, najavio je da će danas na konferenciji za novinare „obelodaniti neka od ključnih dokumenata i dosad neobjavljene podatke o poslovanju banke, dati celovit pogled razvoja događaja iz ugla akcionara i izneti suštinske razloge koji su doveli do oduzimanja dozvole za rad“. Inače, Divljan je jedini akcionar koji ima saglasnost NBS za učešće koje u kapitalu banke premašuje pet odsto. On je vlasnik Blumark investmenta, a ranije je bio predsednik Upravnog odbora i generalni direktor osiguranja Delta đenerali. Vlasništvo u Univerzal banci imala je i kompanije Delta, Miroslava Miškovića, ali se krajem oktobra prošle godine povukla prodajom udela od 4,99 odsto Atlas grupi. Mišković je ranije bio vlasnik 40 odsto akcija Univerzal banke, ali je zbog propisa Narodne banke Srbije da pojedinačni akcionar ne može imati udeo veći od pet odsto bez saglasnosti centralne banke, morao da prodaje svoj vlasnički udeo ili da ga raspoređuje na povezane firme. Među akcionarima su i Farmakom, AIK banka, Beohemija, kao i firme i investicioni fondovi iz Švajcarske, SAD, i sa of-šor destinacija, kao i veliki broj kastodi računa. NBS je 2012. godine najavila da će preispitati vlasničku strukturu Univerzal banke, koja je u toj godini imala gubitak od 701,4 miliona, a u prvoj polovini 2013. godine 553,8 miliona dinara.

SNS: Ko je odgovoran za loše poslovanje

Srpska napredna stranka će insistirati da se utvrdi ko stoji iza nelegalnih radnji u Univerzal banci, i da se krivci kazne u skladu sa zakonom, saopšteno je iz te partije kao reagovanje na optužbe iz Demokratske stranke. Navodi se i da je za razliku od DS, ta stranka sve kredite koje je uzela i sav novac koji je za prethodnu kampanju pozajmila, uredno vratila i nije umešana ni u kakve sumnjive poslove. SNS je ponovila delove iz ranije izjave guvernerke NBS da je „oduzimanje dozvole za rad bila odgovorna odluka kojom je sprečeno ponavljanje slučaja Agrobanka“. Beta

DS traži istinu o Univerzal banci

Opoziciona Demokratska stranka pozvala je juče guvernerku NBS Jorgovanku Tabaković i vladajuću Srpsku naprednu stranku da objave sve informacije o Univerzal banci, kojoj je oduzeta dozvola za rad. Kako je istaknuto u saopštenju DS, zvanični podaci sa sajta „banke koja je dala kredit SNS-u za kampanju 2012. godine, pokazuju da njom već godinama upravljaju kadrovi Srpske napredne stranke“. Dalje se precizira da je predsednik Izvršnog odbora Univerzal banke bio Dragan Tomić, poslanik SNS i predsednik Gradskog odbora SNS u Šapcu, a član upravnog odbora i odbora za reviziju, koordinator Ekonomskog saveta SNS Milenko Dželetović.

Malta pristala ograničiti prodaju državljanstva

Malta pristala ograničiti prodaju državljanstva

BRUXELLES - Svatko tko želi kupiti europsku putovnicu od Malte morat će na tom otoku živjeti godinu dana, dogovorili su se u srijedu Europska komisija i Malta, što ograničava sporni plan te članice da prodaje europsko državljanstvo za 650 tisuća eura.

Malta i Komisija su se dogovorile da podnositelji zahtjeva prije mogućnosti stjecanja statusa državljanstva moraju imati boravak.

Malteški parlament lani je u studenome odobrio prodaju državljanstva za 650.000 eura državljanima trećih zemalja. Premijer Joseph Muscat procijenio je da bi se time u prvih godinu dana moglo prikupiti 30 milijuna eura, što znači da bi državljanstvo kupilo oko 45 ljudi koji bi dobili pravo na rad i boravak u cijeloj Europskoj uniji.

Odluku su kritizirali zastupnici Europskog parlamenta, koji su prije dva tjedna o tom pitanju usvojili neobvezujuću rezoluciju. Ne spominjući Maltu, zastupnici su u rezoluciji istaknuli da se državljanstvo ne smije tretirati kao nešto čime se može trgovati.

Malta je planirala podnositeljima zahtjeva dodjeliti državljanstvo nakon samo šest mjeseci bez da žive u toj zemlji ili imaju bilo kakve veze s njom, što je lani razljutilo Europsku komisiju.

Tom se planu snažno usprotivila i oporbena Nacionalistička stranka, smatrajući da nije povezan s boravkom u zemlji ili ulaganjima. Oporbeni čelnik Simon Busuttil upozorio je u parlamentu da bi Malta mogla postati poput karipskih poreznih oaza. Vlada je isticala da će se kandidate pozorno provjeravati i da oni koji imaju veze s kriminalom neće biti prihvaćeni.

Malta je jedina zemlja članica koja se odlučila na izravnu prodaju državljanstva, ali slične mjere imaju još neke članice. Primjerice, Velika Britanija daje dozvolu boravka onima koji investiraju u zemlju više od milijun funti, a Španjolska onima koji kupe nekretninu za iznos veći od 180 tisuća eura.

Azijska tržišta: Pesimizam zbog odluke Feda

Azijska tržišta: Pesimizam zbog odluke Feda

TOKIO - Na azijskim su burzama cijene dionica jutros oštro pale jer su smanjenje poticajnih mjera Feda i naznake usporavanja rasta kineskog gospodarstva dodatno uzdrmali tržišta u razvoju.

Na Tokijskoj je burzi Nikkei indeks u 7,30 sati bio u minusu gotovo 3 posto, zaronivši na najnižu razinu u dva i pol mjeseca, dok su cijene dionica u Šangaju, Hong Kongu i Australiji pale između 0,4 i 0,7 posto.

MSCI indeks azijsko-pacifičkih dionica, bez japanskih, bio je u 7,30 sati na gubitku 0,6 posto.

Jučerašnja odluka čelnika Feda o daljnjem smanjenju programa kupnje obveznica za 10 milijardi dolara, na 65 milijardi mjesečno, ponovno je izazvala previranja na tržištima u razvoju.

Premda se takav potez očekivao, ulagači su se ipak nadali da će američka središnja banka odgoditi taj potez jer je već smanjenje poticaja u prosincu za 10 milijardi dolara izazvalo povlačenje kapitala s tržišta u razvoju, zbog čega su oštro pale cijene dionica i tečajevi valuta tih zemalja.

Zemlje u razvoju pokušavaju suzbiti te trendove. Središnje banke Turske i Južne Afrike povećale su kamatne stope kako bi zaustavile odljev kapitala, a time i pritisak na njihove valute.

No, jučer je, nakon početnog oporavka, turska lira vrlo brzo izgubila gotovo sve dobitke.

Povećanje kamata u Indiji također nije dalo znatnije rezultate, pa je jutros tamošnji burzovni indeks zaronio na najnižu razinu u dva mjeseca. Indijski ministar financija poručio je stoga kako će poduzeti sve kako bi se situacija stabilizirala.

Pritisak na tržišta posljedica je i usporavanja rasta kineskog gospodarstva. Prema konačnom izvješću HSBC banke, PMI indeks industrijske aktivnosti u Kini u siječnju pao je s 50,5 na 39,5 bodova, najnižu razinu u šest mjeseci. Kretanje tog indeksa ispod razine od 50 bodova ukazuje na slabljenje aktivnosti.

Slabljenje drugog po veličini svjetskog gospodarstva loše utječe na zemlje koje uvelike ovise o izvozu u Kinu ili o izvozu sirovina, s obzirom da je Kina najveći svjetski potrošač sirovina, pa njezino slabljenje izaziva pad potražnje za njima.

Zbog previranja na tržištima u razvoju splasnula je sklonost ulagača prema rizičnijim investicijama, pa su jučer oštro, više od 1 posto, pale i cijene dionica na Wall Streetu.

Pod pritiskom su i europske burze, a u tako nesigurnim uvjetima ulagači utočište za svoj kapital traže u sigurnijim investicijama.

Zbog toga jutros na valutnim tržištima jačaju japanski jen i švicarski franak, koji, doduše, nose niže prinose, ali se smatraju sigurnim utočištem u nesigurna vremena.

Zbog toga je tečaj dolara, unatoč smanjenju poticaja Feda, jutros pao na 102,45 jena, dok je jučer u ovo doba iznosio 103,25 jena.

Japanska je valuta ojačala i prema europskoj, pa je cijena eura skliznula s jučerašnjih 140,90 na 139,80 jena.

U odnosu, pak, na američku valutu, tečaj eura stabilno se kreće oko jučerašnjih razina od 1,3650 dolara.

DANAS ISPLATA UČENIČKIH STIPENDIJA I KREDITA

DANAS ISPLATA UČENIČKIH STIPENDIJA I KREDITA

Ukupan iznos stipendija i kredita za ova tri meseca je 16.200 dinara.

Mesečni iznos za učeničke stipendije i kredite za školsku 2013/2014. iznosi 5.400 dinara, saopštila je danas Ministarstvo prosvete nauke i trehnološkog razvoja.