Poslovno Pravo

среда, 2. април 2014.

Нова линија Ер Србије за Будимпешту

Авио компанија Ер Србија отворила је данас нову линију за Будимпешту, чиме је означен почетак свакодневних летова ка том граду. Први авион из Београда полетео је јутрос око седам часова. Лет је обављен авионом АТР-72 Ер Србије са знаком авио-компаније у црвено-плавој и белој боји.

У Ер Србији саопштавају да летови за Будимпешту нуде одличну повезаност кроз матичну ваздушну луку Ер Србије на београдском аеродрому Никола Тесла са бројним кључним дестинацијама широм Европе, као и регионалним одредиштима.

Комерцијални директор Ер Србије Слободан Стаменковић рекао је данас на конференцији за новинаре, одржаној по слетању авиона на аеродрому у Будимпешти, да данашњи лет представља обнављање линије за Будимпешту која је прекинута 1992. године.

"Ова линија има нешто дужу историју, компанија Аеропут је отворила летове још 1939. године, па их је Јат обновио шездесетих година прошлог века", рекао је он.

Стаменковић је додао да ће се летови на тој линији обављати у летњем реду летења сваког дана АТР-72 и додао да је већ сада приметна солидна потржања за овим летом, како за путнике који путују између Будимпеште и Београда тако и за оне који настављају ка даљим дестинацијама.

"Линија омогућава везу са нашим многобројним дестинацијама на Блиском Истоку, Јужној Европи, Медитерану. Поменуо бих Абудаби, Тел Авив , Атину, Софију, а и наше регионалне центре попут Скопља, Подгорице, Тивта и Сарајева", рекао је Стаменковић.

Амбасадор Србије у Мађраској Раде Дробац је рекао данас да је отварање ове линије у интересу целог региона и да ће лет допринети већој туристичкој повезаности Србије и Мађарске.

"Србија има могућности које до сада нису биле искоришћене, а овај лет би српске потенцијале требало да приближи Западној Европи и Мађарској", казао је Дробац и додао да је отварање овог лета само још једна потврда да је Србија транзициони и саобраћајни центар овог дела Европе.

Амбасадор Мађарске у Београду Оскар Никовиц је рекао да ће ова линија допринети бољој привредној сарадњи Србије и Мађарске, и да ће омогућити већу промоцију туристичких дестинација Србије.

Летови уторком, четвртком и суботом су из Београда у 7.45 сати и из Будимпеште у 10.05.

Понедељком, средом, петком и недељом летови из Београда су у 18.25 сати и из Будимпеште у 20.45.

Ер Србија је почела са радом као национални авиопревозник Србије 26. октобра 2013. године.

Ова компанија лети за 31 евромедитеранских дестинација директно са своје матичне ваздушне луке, међународног аеродрома Никола Тесла у Београду, са услугама за превоз путника и терета.

Ер Србија нуди и дуголинијске летове за међународне дестинације у Азији и Аустралији путем својих кодшер партнера и својим партнером у власништву 49 одсто акција Ер Србије - компанијом Етихад Ервејз.

Национална авиокомпанија тренутно има флоту од 10 ускотрупних авиона и пет турбоелисних авиона.

Banke uplaćuju i vanrednu premiju

Agencija za osiguranje depozita saopštila je da se time obezbeđuju dopunski prihodi za rad Fonda za osiguranje depozita, tako da će godišnji priliv po osnovu naplate redovne i vanredne premije osiguranja depozita iznpositi 0,6 odsto u odnosu na ukupne osigurane depozite u bankama.

Agencija je podsetila da osigurava depozite građana, preduzetnika, kao i mikro, malih i srednjih preduzeća do iznosa od 50.000 evra.

U slučaju da se nad domaćom bankom pokrene postupak stečaja ili likvidacije, Agencija osiguranim deponentima te banke isplaćuje njihove depozite, uvećane za dospelu kamatu, do iznosa od 50.000 evra.

Novac za te namene obezbeđuje se naplatom premije osiguranja od banaka, iz donacija, iz budžeta Srbije, zaduživanjem u zemlji i inostranstvu, naplatom potraživanja iz stečajne ili likvidacione mase i drugih izvora.

Svetska banka je za rad Fonda za osiguranje depozita odobrila kredit u iznosu od 200 miliona dolara, a predstoje pregovori s Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) o kreditu iz predostrožnosti (po potrebi) Agenciji za osiguranje depozita od 200 miliona evra.

Agencija za osiguranje depozita je saopštila i da razmatra uvođenja naplate premije na osnovu procenjenog rizika poslovanja svake banke pojedinačno.

"Očekivani dugoročni efekti ovih finansijskih aranžmana posebno se odnose na održavanje i jačanje stabilnosti finansijskog i bankarskog sistema, a time i makroekonomske stabilnosti, što bi uticalo na rast ukupnih depozita i jačanje potencijala banaka u Srbiji", istakla je Agencija.

U poslednje dve godine u stečaj su otišle tri državne banke - Razvojna banka Vojvodine, Agrobanka i Privredna banka Beograd, i privatna Univerzal banka, što je državu, po osnovu isplate njihovih depozita, koštalo oko 800 miliona evra.

Etihad odobrio, ugovor za par dana

Vlada Srbije je dobila saglasnost od Etihada da objavi ugovor o strateškom partnerstvu sa Er Srbijom, i pitanje je dana kada će ugovor biti objavljen.

To je najavio savetnik prvog potpredsednika Vlade Siniša Mali.

Mali je na predstavljanju rezultata poslovanja Er Srbije rekao da je ostalo da se završe neke formalnosti i da će ugovor biti objavljen.

"Pitanje je dana, a ne nedelje i meseci, kada će ugovor biti objavljen", istakao je Mali i dodao da ćeugovor biti objavljen na sajtu Vlade Srbije.

Vlada Srbije je 1. avgusta sa Etihad ervejzom potpisala sporazum o strateškom partnerstvu kojim je ta kompanija postala vlasnik 49 odsto kapitala srpske avikompanije i na osnovu kojeg je Jat ervejz promenio ime u Er Srbija (Air Serbia).

Ugovorom su se vlada i Etihad obavezali da obezbede po 40 miliona dolara za kapital Er Srbije, i pored toga dodatnu deoničarsku pozajmicu od po 60 miliona dolara da bi se zadovoljile potrebe za operativnim kapitalom i podrzao razvoj mreze Er Srbije.

Kompanija Er Srbija počela je zvanično da posluje 26. oktobra.

Oko 200.000 ljudi računa na privatnu penziju

U dobrovoljne penzijske fondove krajem septembra prošle godine novac je uplaćivalo 183.547 građana, što je 2.878 ljudi vise nego na kraju juna 2013, saopštila je Narodna banka Srbije (NBS).

Izveštaju NBS o poslovanju privatnih fondova u trećem kvartalu 2013. pokazao je da građani korisnici imaju sklopljeno ukupno 244.306 ugovora, dok je na primer 167 penzionera sa 194 ugovora koji već imaju primanja iz fondova. Na kraju septembra, svaki peti građanin, prema podacima NBS, odnosno njih 34.796, uplaćivao je u dva ili vise fonda.

Prosečan iznos, nakupljen na računima građana koji uplaćuju novac u fond je nešto vise od 1.000 evra.

Prema podacima NBS, imovina dobrovoljnih penzijskih fondova je u trećem kvartalu iznosila 19 milijardi dinara što je 4,4 odsto vise nego u prethodnom, a u odnosu na početak godine, to je rast od 26 odsto.

U posmatranom period u Srbiji je poslovalo pet društava za upravljanje koja upravljaju imovinom osam dobrovoljnih penzijskih fondova, tri kastodi i četiri banke posrednika.

Struktura imovine fondova nije znatnije izmenjena. I dalje najveći udeo u ukupnoj imovini fondova imaju državne dužničke hartije od vrednosti od čak 82,5 odsto. Od toga, obveznice trezora čine 71,7 odsto ukupne imovine, trezorski zapisi 7,5 odsto i obveznice stare devizne štednje 3,3 odsto.

Filip Moris odlazi iz Australije

Zatvaranje fabrike, koja je bila u funkciji gotovo 60 godina, dovešće do gašenja 180 radnih mesta. Kao razlog za ovaj potez, Filip Moris navodi australijske propise u vezi sa proizvodnjom cigareta.

Kompanija je saopštila da će cela proizvodnja za australijsko tržište biti izmeštena u njihovu fabriku u Južnoj Koreji.

“Ovo je veoma teška odluka i poražavajuća vest za sve naše zaposlene“, izjavio je Džon Gledhil, izvršni direktor Filip Morisa za Australiju, Novi Zeland i Pacifik.

Iz ove kompanije je saopšteno da nisu bili u mogućnosti da povećaju izvoz, dok je potražnja na najmanjem kontinentu u stalnom padu u poslednjih nekoliko godina.

Filip Moris je za teškoće u izvozu cigareta okrivio australijske bezbednosne propise koji su primorali fabriku da “proizvodi cigarete koje ne odgovaraju navikama potrošača na drugim tržištima“.

“Kada je bilo kakav značajan izvoz zaustavljen propisima australijskih vlasti, proizvodnja u našoj fabrici u Murabinu postala je nedovljna i radi sa 50 odsto instaliranih kapaciteta. Nažalost, činioci koji nisu u našoj kontroli sprečili su nas da u potpunosti uposlimo fabriku, i shodno tome, odlučili smo da je zatvorimo“, naveo je Gledhil.

Australija je 2012. godine postala prva država na svetu koja je uvela pravilu “belih paklica“, zabranivši da se na njima pojavljuju natpisi, boje i logotipi duvanskih kompanija, već isključivo upozorenja o štetnosti cigareta po zdravlje.

Zašto je bolje raditi manje

Verovatno svaki preduzetnik zna kako je raditi 12 sati dnevno i vratiti se kući fizički i mentalno iscrpljen. Mnogi vole da pohvale brojem odrađenih sati verujući da je cilj raditi što više sati. Međutim, jeste li produktivniji ili samo prezaposleni, ako radite 12 dnevno?

Vreme je da prestanete slepo da verujete kako će vas rad od “jutra do sutra“ dovesti do uspeha i da počnete strateški da upravljate svojim vremenom, savetuje Business.hr.

Strateško i produktivno korišćenje vašeg vremena znači maksimizovanje vašeg učinka. Prezaposlenost ne funkcioniše jer većina ljudi 80 odsto rezultata proizvede u 20 odsto vremena.

Dokumentovanjem i analiziranjem vremena možete da odredite šta čini produktivnih 20 odsto i da sistemski eliminišete ostatak. Usvajanjem 80-20 pravila možete da udvostručite ili utrostručite vašu produktivnost i da postignete više rezultata u 40 sati nego u 60 sati radne nedelje. Eliminisanje neproduktivnog vremena nije lagan zadatak, ali kao preduzetniku s ograničenim resursima, maksimizovanje vašeg vremena je ključno za opstanak.

Iako veća produktivnost zvuči sjajno, mnogi problemi i prilike se pojave u ostalih 80 odsto vremena što otežava strateško razmišljanje. Uzmimo na primer previše prilika. Imati puno opcija čini se sjajnim, ali može i da predstavlja problem. S uspehom dolazi i sve više prilika koje preduzetnici žele u potpunosti da iskoriste, ali to znači i preširok spektar delovanja. Odjednom, umesto strateški fokusiranog, vaše delovanje postaje reakcija na silne opcije.

Slično je i s posedovanjem previše resursa. Ljudi se stalno žale na manjak resursa, ali to je često bolje nego da ih imate previše. Kada ljudi imaju previše resursa tada probleme rešavaju trošenjem novca. Ograničenost, s druge strane, rađa strateško razmišljanje i kreativna rešenja.

Jedna od prepreka strateškom razmišljanju je i mentalitet mase. Ako svi nešto rade na jedan način, tada se obično u suprotnom delovanju krije jedinstvena strategija. Odvajanje od mase često nije prijatno i kosi se s instinktima, ali katkad je nužno za postizanje velikog uspeha.

Važan deo preduzetničkog mentaliteta je identifikacija i iskorišćavanje prilika, što znači da preduzetnici imaju predispozicije da padnu u neku od zamki strateškog razmišljanja. Kako bi prebrodili prepreke moraju da shvate da strateško delovanje proizlazi iz dva jednostavna koraka, a to su razmišljanje i delovanje. Potrebno je izmeriti i odrediti vaše resurse, a zatim izraditi plan koji će na najbolji način vaše resurse pretvoriti u prednost nad konkurencijom.

To možete da učinite na sledeće načine. Kao prvo, nemojte da dozvolite da zadaci upravljaju vama. Ako dozvolite da stvari poput mejlova upravljaju vašom dnevnom rutinom, tada ustvari dozvoljavate drugima da određuju vaše prioritete. Stoga, sami odlučite kada i na koji način želite da rešavate zadatke.

Bitno je i donositi odluke aktivno razmišljajući. Pažljivo promislite i premerite sve vaše opcije pre nego što se odlučite da iskoristite novu priliku. Procenite sve moguće ishode jer će to na kraju rezultirati sve većom tačnošću vaših predviđanja koja će vam omogućiti da donosite mudrije odluke.

Za ostvarenje veće produktivnosti potrebno je uskladiti vaše želje i motive sa zaposlenima. Želja poslodavaca je da poveća produktivnost za svaki dinar potrošen na rad, dok zaposleni s druge strane žele povećanje svojih prihoda, zadovoljstvo radnim mestom i kvalitetom života. Kako bi produktivnost rasla, potrebno je uskladiti motive i želje stvaranjem zadovoljnih i visoko produktivnih radnika koji će za vas učiniti i više nego što se od njih traži.

Vreme je da produktivnost prestanete da merite utrošenim vremenom i počnete da je merite proizvodnjom. Fokusiranjem na ultra produktivnih 20 odsto i strateškim odlučivanjem vaše poslovanje će postati efikasnije bez nepotrebnog iscrpljivanja koje vas na kraju može i uništiti.

Čeka se donošenje pravilnika Ministarstva poljoprivrede

Za početak prodaje dizel goriva registrovanim poljoprivrednicima potrebno je da Ministarstvo poljoprivrede donese pravilnik o kojim će regulisati uslove i način ostvarivanja prava na regresirano gorivo. NIS će početi prodaju dizel goriva (gasno ulje 0.1) na svojim benzinskim stanicama odmah posle usvajanja svih neophodnih propisa - navodi se u otvorenom pismu Naftne industrije Srbije kupcima, koje je juče dostavljeno u našu redakciju.

U pismu se ističe da je mreža benzinskih pumpi NIS Petrol spremna da obezbedi poljoprivrednicima derivate koji su neophodni za obavljanje setve.

- U poslednje vreme dobijamo sve više pitanja vezanih za prodaju dizel goriva. Podsećamo da na svim benzinskim pumpama NIS- a, odnosno na više od 330 objekata širom Srbije važi program popusta od pet dinara po litru prilikom kupovine evro dizela. Uslov je da kupac ima aktivnu NIS-ovu karticu za poljoprivrednike čije je izdavanje besplatno - navodi se u pismu NIS-a.

Prolećna setva na 2,7 miliona hektara

Troškovi ovogodišnje prolećne setve u Srbiji, koja je planirana na 2,7 miliona hektara, biće približno na istom nivou kao i prošle godine, saopštila je Privredna komora Srbije. „Cena prolećne setve je ostala na gotovo istom nivou, iako su cene đubriva znatno niže nego u istom periodu 2013, dok su cene goriva i deklarisanog semena imale lagani rast u odnosu na prošlu godinu“, kazao je sekretar Udruženja za poljoprivredu PKS Nenad Budimović.

On je rekao da je setva kukuruza planirana na 1,3 miliona hektara, što je za oko 100.000 hektara više nego prošle godine. „Setva jarih žita planirana je na istom nivou kao i lane, odnosno na 160.000 hektara“, kazao je Budimović i dodao da bi suncokret trebalo da bude zasejan na 200.000 hektara, a soja na 170.000 hektara, što je za po 10.000 hektara više nego 2013. godine. Budimović je ocenio da problemi u ovogodišnjoj prolećnoj setvi mogu nastati kod organizacije prodaje i distribucije regresiranog goriva i đubriva.

On smatra da država poljoprivrednicima mora da omogući distribuciju goriva po regresiranim cenama na najbližim pumpama na svim regionima, ali i da reši problem oko brzine naplate i pravdanja računa za regresirano gorivo i đubrivo.

Ikarbus Prvo ugovori pa proizvodnja mercedes autobusa

Preduzeće Ikarbus započeće redovnu proizvodnju autobusa sa oznakom „mercedes“ tek kada budu sklopljeni ugovori sa kupcima, saopštili su u tom preduzeću. U Ikarbusu su istakli da se razgovara sa mnogim potencijalnim kupcima zainteresovanim za nabavku autobusa koji se sklapaju u saradnji sa nemačkim Mercedesom, ali nisu želeli da otkriju o kojim kompanijama je reč.

„Ikarbus autobuse proizvodi samo za poznate kupce, što znači da proizvodnja počinje posle sklapanja ugovora o prodaji“, rekli su u Ikarbusu. Na pitanje zbog čega kasni potpisivanje ugovora sa obrenovačkim prevoznikom Trans-jug o prodaji četiri autobusa pod oznakom „mercedes“, u srpskom proizvođaču autobusa rekli su da se radi o tehničkim razlozima i da se još ne zna kada će ugovor biti potpisan.

U Ikarbusu je trenutno u toku remont autobusa za Gradsko saobraćajno preduzeće „Beograd“. Prošlog meseca fabrika je predstavila prototip gradskog autobusa proizvedenog u saradnji sa Mercedesom. Reč je o vozilu sa 35 sedišta, predviđenom za ukupno 100 putnika, koji je prilagođen za gradske i prigradske linije, ima „euro pet“ motor i košta oko 130.000 evra. Najavljeno je i da bi za tri do četiri meseca mogla da počne redovna proizvodnja tih autobusa, kao i da je to prvi u nizu modela koje Ikarbus i Mercedes planiraju za narednih godinu i po do dve godine.

Zabranjeno prskanje voćnjaka u vreme cvetanja voća

Ministarstvo poljoprivrede Srbije apelovalo je na vlasnike voćnjaka da u vreme cvetanja voća, kada su pčele najaktivnije, ne koriste sredstva za zaštitu bilja i zapretilo novčanim kaznama onima koji to ipak urade.

Kako se ističe u saopštenju, najstrože se zabranjuje tretiranje voćnjaka u punom cvatu, uljane repice i suncokreta, a ugroženim se smatraju i svi pčelinjaci na udaljenosti od pet kilometara od tretirane površine.

„Višestruke koristi pčela u poljoprivredi svake godine ugrožavaju nesavesni korisnici sredstava za zaštitu bilja koji, bez obzira na zakonske odredbe i visoke kazne, ne sprovode mere zaštite bilja i tako ugrožavaju pčele i pčelarstvo“, istaklo je Ministarstvo poljoprivrede. Ističe se da će, ukoliko dođe do kršenja zakona, protiv nesavesnih korisnika biće preuzete adekvatne zakonske mere.

Raiffeisen u borbi protiv finansijskih kontrolora

Časopis Der Standard je juče objavio da će Raiffeisen Zentralbank (RZB) pokušati da ospori regulatornu odluku da grupa mora imati racio kapitala 13,77% do sredine godine. List navodi da RZB smatra da je ovaj određeni nivo, utvrđen na godišnjoj Zajedničkoj proceni rizika previsok, pa je uložila žalbu Austrijskom upravnom sudu. Nadležno regulatorno telo FMA za sada nije komentarisalo ove navode, kao ni rukovodstvo banke, koja će biti jedna od šest austrijskih banaka čiji rad će od kraja godine kontrolisati Evropska centralna banka. RZB trenutno ima racio kapitala od 14,2%, čime je obavezana po pravilima Bazel 2,5.

Raiffeisen je već uključen u jedan spor sa FMA zbog planova svoje Raiffeisen Bank International (RBI) da vrati 2,5 milijarde evra kapitala prikupljenog za vreme krize, od kojih je 1,75 milijarda došlo od države. Uprkos prodaji akcija RBI koja je donela 2,78 milijarde evra u januaru, FMA još nije dala zeleno svetlo za ovo vraćanje pozajmljenog kapitala, čije zadržavanje bankarsku grupaciju košta oko 600.000 evra po danu u kamatama.

Fond PIO vlasnik bez vlasti

Nesklad između veličine koja se bar verbalno daje penzionerskom problemu i veličine (i pravne) brige za imovinu kojom Republički fond invalidsko-penzijskog osiguranja raspolaže u najmanju je ruku neobičan. Od vlasništva koje je Fond izvojevao u nizu rehabilitacionih centara i banjskih mesta po Srbiji, u tom je smislu mnogo zanimljivije vlasništvo koje je penzionerski fond stekao u više stotina preduzeća, a tokom procesa svojinske transformacije naše privrede počevši od zakona Ante Markovića pa do danas.

Ukratko rečeno: sa svakom sledećom zakonskom izmenom prava Fonda su smanjivana da bi na kraju 2001. godine izdvajanje dela akcija ili udela privatizovanih preduzeća u korist Fonda bilo ukinuto, a 2010. godine se ukida čak i posredno učešće Fonda u upravljanju onim delom akcija koje su mu u više stotina preduzeća prethodno već pripale.

Republički fond invalidsko-penzijskog osiguranja upisivan je u registre kao vlasnik tih akcija, ali nije imao pravo da odluči da li će ih prodati i u kom trenutku, ili ih pak zadržati u vlasništvu radi ostvarivanja prava na dividendu. Te akcije je u okviru obavezujuće privatizacije za račun Fonda do 2010. godine prodavao Akcijski fond Republike Srbije, a od te godine Agencija za privatizaciju. Fond nema pravo učešća u upravljanju firmama u kojima je vlasnik oko 10 odsto akcija ili udela, a od 2010. godine nema ni predstavnika u upravnim odborima institucija koje prodaju njegove imovine vrše - do te godine imao je predstavnika u UO Akcijskog fonda.

Ova tema je ponovo aktuelizovana sukobom koji je nastao između dela Upravnog odbora Fonda PIO i njegovog menadžmenta zbog prebacivanja vlasništva Fonda u Energoprojekt holdingu, a u korist države Srbije. Predstavnici Unije poslodavaca Srbije u tom Fondu, naime, sumnjaju da je menadžment Fonda pravno nevešto (ili namerno?) državi u stvari poklonio taj udeo od 9,4 odsto i da se Fond nije pravno obezbedio da mu u trenutku kad državni udeo u Energoprojektu bude prodat, ako uopšte bude prodat, pripadne obećana naknada. Država i menadžment Fonda takvu sumnju odbacuju tvrdnjom da Fond doduše jeste vlasništvo preneo na državu bez naknade, ali da će biti obeštećen u trenutku prodaje. Odgovor na pitanje čime je realizacija ovog prava na naknadu pravno osigurana - čekamo.

Da podsetimo, Vlada Republike Srbije s proleća je 2010. godine došla u sukob sa menadžmentom Energoprojekt holdinga koji se, odlukom Izvršnog odbora, ponudio da otkupi udeo države i Fonda PIO u toj firmi. Tad se mnogo pisalo o navodnoj ozbiljnoj nameri kanadske kompanije Lavalin da otkupi većinski udeo u Energoprojekt holdingu, a tadašnji menadžment firme je optuživan da to želi da spreči. Budući da je jednom od zakonskih izmena državi Srbiji dato pravo upravljanja u firmi u kojoj je akcije stekla u procesu privatizacije, a Fondu takvo pravo ni tada nije dato, država je da bi nadigrala menadžment, zatražila od Fonda da joj svoj udeo „prenese bez naknade“ i tako uveća njena upravljačka prava u organima firme. Došlo je tu i do sudskog spora, ali epilog je bio: promenjen je Upravni odbor Energoprojekta, neposlušni menadžment je smenjen, ali Lavalin nije kupio Energoprojekt. Uostalom, i tada su objavljivane vesti da država ima nameru da u Energoprojektu i posle prodaje, o kojoj su nešto znali jedino tadašnji predstavnici Vlade, zadrži baš udeo Fonda PIO.

Na pitanje Danasa Ministarstvo privrede i regionalnog razvoja je odgovorilo da je odluka Fonda PIO o „prenosu bez naknade 891.556 akcija emitenta Energoprojekt holding zasnovana na zaključku Vlade o potrebi prenosa akcija te firme jer „državni organi i organizacije i pored većinskog učešća u kapitalu, nisu bili u mogućnosti da kroz organe upravljanja utiču na poslovanje“. Ovim zaključkom i odlukom izvršeno je ukrupnjavanje odnosno objedinjavanja državnog paketa akcija u ovom preduzeću - Akcijski fond 24,16 odsto i PIO fond 9,42 odsto - u cilju bolje privatizacije i pronalaženja strateškog partnera, navode u Ministarstvu privrede i regionalnog razvoja. I dodaju da će „sredstva ostvarena od eventualne prodaje akcija Energoprojekta, koje je PIO fond preneo na Republiku Srbiju biti preneta PIO fondu“.

Prema podacima Agencije za privatizaciju kroz postupak svojinske transformacije do danas je prošlo 769 preduzeća, a u koliko je taj postupak i okončan, Agencija nema podatke nego Ministarstvo ekonomije. Od 2001. do 2010. godine Akcijski fond je prodao akcije i udele Fonda PIO u 521 preduzeću za 11.629.727.694 dinara. Od toga se 47.297.508 dinara odnosi na prodaju udela u 11 društava sa ograničenom odgovornošću. „ Navedeni iznosi predstavljaju prihod od prodaje dok se iznos doznačen Fondu PIO razlikuje odnosno manji je za realne troškove i proviziju Akcijskog fonda“, objašnjava Agencija za privatizaciju.

Od 2010. godine do danas Agencija za privatizaciju je prodala akcije i udele Fonda PIO u 11 preduzeća i Fondu PIO doznačila 179.839.062,97 dinara.

Oni članovi Upravnog odbora Fonda PIO koji su postavili pitanje nemarnog i neefikasnog upravljanja imovinom Fonda tvrde da zakonom nije dato ovlašćenje Akcijskom fondu da prodaje udele Fonda PIO u preduzećima čiji kapital nije pretvoren u akcije, te da su takve prodaje ništavne. I još: pozivajući se na član 70 stav 2 Zakona o privatizaciji oni tvrde da su Akcijski fond i Agencija za privatizaciju nezakonito od cene postignute prodajom vlasništva Fonda odbijali troškove prodaje i proviziju Akcijskog fonda. I zaista u članu 70 stav 2 Zakona o privatizaciji piše: „Sredstva ostvarena prodajom akcija republičkog fonda nadležnog za penzijsko i invalidsko osiguranje zaposlenih prenose se u celini tom fondu“.

Opisu razvlašćenosti Republičkog fonda penzijskog i invalidskog osiguranja ovde nije kraj. Fondu se naime, prebacuju sredstva od prodaje njegovog vlasništva, a da Fond nema nikakvog uvida u to šta je prodato, po kojoj ceni i kome, niti je obavešten kad se promeni vlasnička struktura u preduzeću u kome je, ipak, krupan vlasnik. Tako da je ukinuta i mogućnost bilo kakve kontrole ove prodaje i naročito njome ostvarenih novčanih iznosa.

U Beogradu počela blokada lisicama za vozila sa stranim tablicama

JKP "Parking servis" od 1. aprila počinje lisicama da blokira točkove vozila sa stranim registarskim tablicama za koje nije plaćen parking, a koji imaju najmanje dve neplaćene dnevne parking karte u zoniranim delovima Beograda. U Ulici Ilije Garašanina prve lisice postavljene su na vozilo sa češkim tablicama, čiji vlasnik nije platio parking.

Andrija Čupković, v.d. direktora JKP "Parking servis", kaže da se lisice neće postavljati na svaki automobil sa stranim tablicama koji dobije nalog za plaćanje dnevne karte, jer svakom može da se desi da nekada zakasni ili zaboravi da plati, već da će biti blokirana ona vozila čiji su vlasnici naparavili veliki dug i očigledno je da svesno i namerno izbegavaju plaćanje parkiranja.

– Ovi dužnici nisu turisti, već se radi o ljudima koji žive u Srbiji, a strane tablice koriste da bi izbegli plaćanje parkiranja i nemaju nameru da isplate zaostale obaveze. Vozači automobila sa domaćim tablicama koji redovno plaćaju parking do sada su bili građani drugog reda u odnosu na "strance". Na taj način uvodimo red u parkiranje i stavljamo u ravnopravan položaj vozila sa domaćim i stranim tablicama, jer u Beogradu ista pravila moraju da važe za sve. Novcem koji stranci duguju Beogradu samo u poslednje tri godine, reč je o gotovo 400 miliona dinara, mogla bi da se napravi manja podzemna garaža, a znamo da su one Beogradu neophodne da bi se rešio problem nedostatka parking mesta. Ovom prilikom podsećam i pozivam vlasnike vozila sa domaćim tablicama da iskoriste pogodnosti reprograma, koji ističe 28. aprila, i uz olakšice otplate dug za neplaćene dnevne parking karte – kaže Čupković.

U skladu sa Odlukom o javnim parkiralištima, vozači će o postavljanju lisica biti informisani obaveštenjem uz dnevnu kartu i posebnom nalepnicom upozorenja istaknutom na vetrobranskom staklu automobila, kako ne bi pokušali da pokrenu i time oštete svoje vozilo. Blokada točkova primenjivaće se isključivo na vozila sa stranim tablicama, za koje preduzeće nema mogućnost da pokrene postupak za naplatu dugovanja, dok će se za vozila sa domaćim tablicama primenjivati ista pravila kao i do sada.

Četvrtina svih naloga za plaćanje dnevnih karata izdata je vozilima sa stranim registarskim oznakama, a u poslednje tri godine kontrolori "Parking servisa" su im izdali oko 200.000 naloga. Dopunom Odluke o javnim parkiralištima, od 8. marta ove godine "Parking servis" ima pravo da zadrži vozilo dužnika protiv koga nije moguće pokrenuti postupak za prinudnu naplatu dugovanja blokadom vozila lisica na opštem javnom parkiralištu u trajanju od 24 sata i uklanjanjem vozila, na depo preduzeća, po isteku roka za blokadu.

Uslov da se uklone lisice sa automobila jeste da dužnik plati ceo dug "Parking servisu" za dnevne karte do dana kada je postavljena blokada, dok se montaža i demontaža lisica neće naplaćivati. Ukoliko se vozilo prenese na depo preduzeća nakon 24 časa od postavljanja lisica, prenos "paukom" i ležarina se, takođe, neće naplaćivati.

Postavljanje lisica uobičajena je praksa u gradovima u okruženju i Evropi, kao što su Banjaluka, Burgas, Budimpešta ili London, gde se vozila blokiraju kada nije plaćeno parkiranje. Deblokada se u pojedinim gradovima, kao što je Rijeka, naplaćuje višestruko u odnosu na cenu parkiranja, odnosno oko 9.000 dinara. U Atini se, na primer, vozačima koji ne plate parking skidaju registarske tablice.

Grad Beograd pregovara sa MUP-om o povezivanju sa informacionim sistemom pogranične policije kako nijedno vozilo sa stranim tablicama koje duguje za parkiranje ili za saobraćajni prekršaj ne bi moglo da napusti teritoriju Republike Srbije dok ne plati obaveze. Ovakav sistem postoji u mnogim zemljama Evrope.

Najveći dužnici u Beogradu u poslednje tri godine su vlasnik automobila sa registarskim tablicama SAD-a, čije dugovanje iznosi 1.726.010 dinara, i vlasnik vozila crnogorskih tablica sa dugom od 1.645.600 dinara. Prema broju naloga u poslednje tri godine, 31.541 nalog imaju vozači automobila sa crnogorskim tablicama, 27.473 naloga sa bosanskohercegovačkim tablicama, 21.336 naloga sa italijanskim tablicama, 18.891 nalog sa nemačkim tablicama, 14.615 naloga sa francuskim tablicama, 10.985 naloga sa slovenačkim tablicama, 5.571 nalog sa hrvatskim tablicama i 2.731 nalog sa makedonskim tablicama.

Raspisan konkurs za najboljeg kreativnog preduzetnika Creative Business Cup 2014

Klaster kreativnih industrija Vojvodine (KKIV) raspisao je konkurs za "Creative Business Cup 2014", takmičenje za najboljeg kreativnog preduzetnika na svetu, saopšteno je iz KKIV.

Međunarodno takmičenje "Creative Business Cup" je takmičenje za izbor najboljeg preduzetnika na svetu iz kreativnih industrija. Nagradni fond od 50.000 USD omogućuje najboljima da brzo realizuju poslovne ideje i dobiju podršku međunarodnih i domaćih mentora i poslovnh savetnika.

"Creative Business Cup Serbia" je nacionalni nivo takmičenja na kojem se bira najbolja kreativna ideja koja će Srbiju predstavljati na svetskom finalu u Danskoj. Finale nacionalnog takmičenja Srbije i proglašenje pobednika održaće se u Novom Sadu 23. juna 2014. godine.

U okviru nacionalnog takmičenja "Creative Business Cup Serbia 2014" organizuje se i takmičenje Kreativni biznis kup mladih Srbije 2014 za juniore iz kreativnih industrija. Najbolja tri juniora plasiraju se direktno u polufinale "Creative Business Cup Serbia 2014".

Na takmičenje "Creative Business Cup Serbia 2014" mogu se prijaviti preduzetnici i timovi u sledećim kategorijama: oglašavanje, arhitektura, umetnost i antikviteti, rukotvorine i zanati, dizajn, moda, film, video i fotografija, gastronomija, zabava, muzika, izdavaštvo, radio i televizija, softver, kompjuterske igre i elektonsko izdavaštvo, igračke i igre, vizuelne i scenske umetnosti.

Najbolji biznis koncept treba da se zasniva na kombinaciji kreativnih i poslovnih veština. Kriterijumi za ocenjivanje su: originalnost, kreativnost i tržišni potencijal.

Rok za prijav za "Creative Business Cup Serbia 2014" rok za prijavu je 30. maj 2014, za "Kreativni biznis kup mladih Srbije" rok za prijavu je 30. april 2014.

Sva potrebna dokumentacija se može preuzeti na sajtu www.kvik.rs, a prijavu i ostalu dokumentaciju treba dostaviti na email adresu: info@kvik.rs

Unakrsna utaja poreza

Poreznici utvrdili da od 450 kontrolisanih građana s imovinom vrednijom od 35 miliona dinara čak 417 nije prijavilo imovinu

Ustavni sud Francuske odbacio je u decembru prošle godine predlog Fransoa Olanda, aktuelnog predsednika, o oporezivanju građana s prihodima većim od milion evra godišnje i to po stopi od 75 odsto. Ali isti taj sud usvojio je predlog da kompanije, čiji zaposleni godišnje zarađuju više od milion evra, na sume iznad te granice plate porez od 75 odsto. I time se danas puni državna kasa Francuske.

U Srbiji, Ustavni sud nema razloga da reaguje na ovakve stvari, jer građani s imovinom vrednijom od 35 miliona dinara ne da ne traže zaštitu suda, već se ne prijavljuju ni poreznicima, a morali su da prijave stečenu imovinu i zarade do juna prošle godine. Nakon toga poreznici su trebali da ukrste njihove podatke i utvrde da li je imovina stečena legalno ili ne.

Poreznici su za deset meseci utvrdili da od 450 kontrolisanih 417 nije ni prijavilo imovinu, zbog čega će protiv njih biti podnete prekršajne prijave.

Za neprijavljenu imovinu, prema zakonu, predviđena je kazna od tri odsto na sumu koja prevazilazi 35 miliona dinara ili oko 105.000 dinara. To znači da bogatima u Srbiji ni kazna od 900 evra nije motiv da podnesu poresku prijavu i dokažu poreklo para i imovine, a što opet govori da je ta kazna samo kap u moru njihovog bogatstva.

Za one za koje se, međutim, dokaže da poseduju imovinu vredniju od 35 miliona dinara, ali da nisu imali tolike prihode, predviđeno je plaćanje poreza na razliku od 20 odsto. Interesantno je, međutim, da ni posle devet meseci od isteka roka za prijavu imovine i prihoda, niko od ovih „prestupnika” nije kažnjen.

Vrednost neprijavljene imovine, koju su poreznici do sada otkrili, iznosi oko 950 miliona dinara, a odnosi se na nekretnine, motorna vozila, deviznu i dinarsku štednju, udele u preduzećima.

Poreznici ne kriju da će unakrsna kontrola preostalih 600 bogatih, za koje se pretpostavlja da poseduju imovinu vredniju od 35 miliona, ali se nisu prijavili, potrajati, jer je reč o dugotrajnom poslu. To se poklapa s upozorenjima bivšeg direktor Poreske uprave Ivana Simiča da je ovo veliki i vrlo osetljiv posao i da su se pojedini slični postupci u Sloveniji vodili po godinu i više dana.

Da li je poreznicima kratko vreme zaista pravi razlog zašto je unakrsna kontrola podbacila ili je u pitanju nešto drugo?

Aleksandar Stevanović, ekonomista, kaže za naš list, da je glavni razlog ovakvog podbačaja izostanak političke volje da se promeni sistem kontrole.

– Nije poenta ove unakrsne kontrole da se dođe samo do onih koji imaju imovinu vrednu od 20.000, odnosno 30.000 ili 50.000 evra, nego da se privole da imovinu i zarade Poreskoj upravi prijave svi oni koji su zaradili milione evra.

Bez političke volje, međutim, dodaje, cela stvar će se prebacivati na neefikasnost Poreske uprave, iako je i to jedan od razloga loših rezultata, ali ne presudan, jer su poreznici samo izvršioci tog posla.

– Poenta ove unakrsne procene treba da bude utvrđivanje porekla para. Dakle, koje su to radnje koje su dovele do enormnog bogaćenja pojedinaca, najčešće na način koji nijedna druga zemlja, osim Srbije ne bi tolerisala. Oni koji to ne mogu da dokažu treba da budu debelo oporezovani ili da im se ta imovina oduzme, kategoričan je Stevanović.

Upitan da li se ovakva nonšalantnost bogatih u Srbiji može objasniti i činjenicom da su kazne za njih više nego simbolične, bar kada je reč o neprijavljivanju imovine, Stevanović kaže, da je mnogo važnije od toga da se osim naplaćene kazne nastavi sa utvrđivanjem porekla imovine utajivača poreza.

Kompanija Aleva se pridružila Uskršnjoj humanitarnoj akciji

Štićenici Centra za zaštitu odojčadi, dece i omladine u Zvečanskoj dobili su poklon pakete proizvoda kompanije "Aleva", kao znak pažnje i brige povodom najradosnijeg hrišćanskog praznika, saopšteno je iz novokneževačke kompanije.

Učešćem na Uskršnjem humanitarnom koncertu za decu iz ove ustanove koji će biti održan 2. aprila u pozorištu "Madlenianum", jedna od najuspešnijih prehrambenih kompanija kod nas još jednom je pokazala visok stepen društvene odgovornosti i brige za najmlađe. Druženje sa mališanima biće upotpunjeno i kreativnim radionicama na kojima će deca moći da oslikavaju Uskršnja jaja i uživaju u muzičko-scenskom programu upriličenom specijalno za njih.

- Živimo vremenu i okolnostima u kojima su uslovi života sve teži, posebno za najmlađe. Naša kompanija na različite načine daje doprinos poboljšanju tih uslova, a projekti i aktivnosti koje imaju za cilj da pomognu najmlađima predstavljaju deo našeg poslovnog koncepta - rekla je Majda Kepčija, marketing menadžer kompanije "Aleva".

- Veoma rado se priključujemo projektima koji imaju humanitarni karakter jer želimo da skrenemo pažnju na činjenicu da su nekada i veoma mali koraci ka poboljšanju nečijeg života u stvari veoma veliki kada ih posmatramo iz ugla onih kojima je pomoć potrebna. Verujemo da će naša pažnja i donacija značiti ovim malim ljudima - istakla je Kepčija.

Osim što su ukusni i praktični za pripremu bilo kog jela, "Aleva" proizvodi ne sadrže aditive, veštačke boje, niti dodatne arome i potpuno su zdravi, što je naročito važno kada je reč o zdravlju dece. Uskršnji humanitarni koncert u "Madlenianumu", čiji je pokretač Udruženje građana "Krugovi umetnosti", održava se u cilju pomoći ugroženoj deci naše zemlje, a svi koji želi da pomognu mogu da se pridruže jer je cena ulaznice simbolična, a moguće je donirati i garderobu, školski pribori igračke.

Kroz lavirint do građevinske dozvole

U Srbiji se na građevinsku dozvolu čeka u proseku 17 meseci i to u velikoj meri tera investitore da ulaganja presele tamo gde će ovu uslugu dobiti brže, lakše i jevtinije. Istina u nekim našim gradovima dozvola se dobije za nekoliko dana, a u nekim protekne više od godinu dana. Od čega to zavisi? Od toga da li su rešeni imovinski odnosi, da li postoji planski osnov, koji precizno definiše gde, šta i kako sme da gradi, ali često i od (samo)volje administracije.

Čak i u idealnim uslovima, kada je sve ovo ispunjeno, za izgradnju magacina na području Beograda prema analizi stručnjaka Svetske banke objavljenoj na listi Duing biznis 2014. podaci nisu optimistični. Investitor mora da prođe kroz 18 procedura i na to potroši 269 dana. Zbog toga je Srbija po lakoći dobijanja građevinske dozvole među 10 najgore pozicioniranih zemalja u svetu.

Kako su ovako „idealni slučajevi” retkost u praksi investitor pre nego što krene u proceduru vađenja dozvola mora da prođe kroz mnogo više muka. Prema istraživanja USAID projekta za bolje uslove poslovanja, za neke tipične poslove potrebna su čak 52 administrativna koraka u nadležnosti 20 institucija javnih ovlašćenja (katastar, lokalna i republička javna preduzeća, lokalne samouprave, direkcije za izgradnju, Sektor za vanredne situacije MUP-a...). Kod nekih od ovih nosilaca javnih ovlašćenja investitor mora tri ili četiri puta da ode za različita dokumenta (na primer, uslovi za izradu projekta, saglasnost na projekat, saglasnost na priključenje na mrežu). Zato investitori ne govore o jednoj, građevinskoj, dozvoli, nego o desetak različitih dozvola, sadržanih u jednoj.

– Možda je najveći problem što ne postoji jedan organ koji je zadužen za efikasnost izdavanja građevinskih dozvola, već se odgovornost prebacuje sa jednog na drugi, a investitori se često izgube u haosu različitih nadležnosti i dokaza koje moraju da prikupe. Kod nas nije zaživeo princip koji postoji u većini uređenih sistema, a to je da građanin ne treba da za jedan državni organ pribavlja dokumentaciju koja je u posedu drugog. Upravo na to investitorima ode puno vremena u ovom postupku – kaže Dušan Vasiljević, direktor tima za regulatorne reforme, USAID projekta za bolje uslove poslovanja.

Možda investitori i ne bi morali da se obraćaju svim javnim preduzećima i po nekoliko puta da postoje planovi detaljne regulacije na koje su sva javna preduzeća već dala saglasnost. Ali oni uglavnom ne postoje, iako su rokovi za njihovo donošenje odavno istekli.

– Budući da je Zakon iz 2009. postavio princip da gde nema odgovarajućih planova nema ni izgradnje, nedostatak planova predstavlja veliki problem. Pojedini planovi ne sadrže elemente na osnovu kojih se izdaje lokacijska dozvola, iako je to predviđeno zakonom, navodi Vasiljević.

Da li će novi zakon to promeniti?

Naš sagovornik uverava da Nacrt novog zakona o planiranju, projektovanju i izgradnji sadrži čitav niz važnih novina. Počev od klasifikacije projekata prema stepenu složenosti da bi se za projekte najnižeg stepena rizika predvideo manji stepen kontrole... Predviđeno je veće oslanjanje na licencirane inženjere umesto da zaposleni u upravama nedeljama kontrolišu projekte za šta nisu nadležni, što sve treba da doprinese skraćenju vremena za dobijanje dozvole.

Ipak on zamera što princip jedinstvenog šaltera, iako formalno prihvaćen, nije dosledno sproveden kroz Nacrt tako da je investitor u nekim delovima postupka prepušten sam sebi i probijanje kroz šumu administracije.

– Nacrt u dosta delova treba ojačati tako što bi se za svaku radnju koju treba da preduzme neki nosilac javnih ovlašćenja predvidelo ko je odgovoran, u kom roku i koje su sankcije za nepostupanje u utvrđenim rokovima – dodaje direktor tima za regulatorne reforme USAID.

On upozorava da će novi zakon, čak i ako bude idealno pripremljen, dati ograničene rezultate ako ne bude praćen izmenama sektorskih zakona koji utiču na izdavanje dozvola (zakoni o putevima, vodama, energetici), jer neki od ovih sektorskih zakona sadrže odredbe koje su u suprotnosti sa odredbama ovog krovnog Nacrta.

Vranje dobija novi stambeni objekat za kolektivno stanovanje

Gradonačelnik Vranja Zoran Antić danas će potpisati Memorandum o razumevanju sa predstavnicima Komeserijata za izbeglice i migracije Republike Srbije, Centra za socijalni rad, organizacije Help i fondacije Karitas. Dokument predstavlja polaznu osnovu u obezbeđivanju stambenih rešenja izbeglih i poboljšanje života interno raseljenih lica u okviru projekta "Podrška poboljšanju uslova života prisilnih migranata i zatvaranje kolektivnih centara" koji finansira Delegacija Evropske unije u Srbiji, a realizuju organizacija Help i Fondacija Karitas do februara 2016. godine.

Cilj je pomoć Komeserijatu, lokalnoj samoupravi i Centru da se socijalno ugroženim porodicama izbeglih i interno raseljenih lica iz kolektivnog centra Rasadnik, kao i socijalno ugroženim porodicama i licima iz lokalne zajednice, obezbedi odgovarajući smeštaj izgradnjom stambenog objekta za kolektivno stanovanje. Od predviđenih 11 stambenih jedinica, devet će biti raspodeđeno porodicama izbeglih i interno raseljenih lica, a dve za socijalno ugroženo lokalno stanovništvo.

Poslovni forum Srbija - Češka

Poslovni forum Srbija - Češka i bilateralni razgovori privrednika dve zemlje biće održani danas u Privrednoj komori Srbije (PKS).

Forum se održava u okviru zvanične posete češke državno-privredne delegacije Srbiji, koju predvodi predsednik Miloš Zeman.

Privredni deo delegacije čini oko 50 kompanija iz energetike, građevinarstva, mašinske i elektro industrije, IT, farmacije, poljoprivrede, trgovine i usluga, kao i predstavnici instituta i univerziteta, koji su zainteresovani da sarađuju sa firmama iz Srbije.

Na skupu će se obratiti predsednik PKS Željko Sertić, predsednik Češke Miloš Zeman, predsednik Saveza češke industrije Jaroslav Hanak, državni sekretar u Ministarstvu spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije Stevan Nikčević i zamenik ministra industrije i trgovine Češke Vladimir Bertl, saopšteno je iz PKS.

Veštačko osemenjavanje krava za jedan dinar

Sekretarijat za poljoprivredu poziva sve veterinarske stanice i ambulante iz Beograda da uzmu učešće u akciji veštačkog osemenjavanja krava, koju ovaj sekretarijat po prvi put sprovodi u saradnji sa SVC "Krnjača" i Regionalnim odborom Beograd Veterinarske komore Srbije.

Sekretarijat je za ovu akciju izdvojio 5 miliona dinara, a Regionalni odbor Beograd Veterinarske komore Srbije je usaglasio jedinstvenu cenu od 1.200 dinara, koja će biti plaćena veterinarskoj stanici ili ambulanti po jednom priplodnom grlu i izvršenom uspešnom osemenjavanju u koju su uračunati i distributivni troškovi SVC "Krnjača" od 12 dinara po dozi semena, kao i cena od jednog dinara za preporučeno seme bika, piše Beoinfo.

Akcija veštačkog osemenjavanja će se sprovoditi u drugom kvartalu, a očekuje se da će se ovakav vid akcije ponoviti do kraja 2014. godine, u skladu sa raspoloživim budžetom.

Više o ovom pozivu zainteresovani mogu pročitati na sajtu grada Beograda u delu pod nazivom Gradski oglasi, konkursi i tenderi, a za sve dodatne informacije potrebno je obratiti se zaposlenima u Sekretarijatu za poljoprivredu, Kraljice Marije 1/XVII, kancelarija 1709 i 1713, svakog radnog dana od 9 do 16 sati. Dodatne informacije mogu se dobiti na telefon 011/7157-402.