Pošta ima potencijal da postane motor razvoja

Pošta ima potencijal da postane motor razvoja

Beograd - Poštanski sektor jedan je od retkih koji, i u vreme slabljenja domaće ekonomije, posluje profitabilno, a ima potencijal da i ubuduće bude bitan faktor ekonomskog razvoja zemlje. Iako klasične poštanske usluge gotovo zamiru, novi svetski trendovi donose niz alternativnih načina ostvarivanja prihoda. Ipak, da bi se tom sektoru omogućilo uspešno poslovanje, potrebno je zakonski osavremeniti tu oblast i otkloniti prepreke za fer tržišnu utakmicu - složili su se učesnici jučerašnjeg skupa pod nazivom „Globalni trendovi i profitabilnost poštanskog sektora Srbije“.

Goran Đerić, član nadzornog odbora i direktor RJ Hibridna pošta JP Pošta Srbije, istakao je da se prilagođavanje izmenjenim uslovima poslovanja postiže smanjenjem troškova ali i redizajnom postojećih i uvođenjem novih proizvoda i usluga, kao i maksimalnim korišćenjem informacionih resursa.

- I pored teških uslova i ograničenja, Pošta je uspela da tokom prethodnih godina ostvari izuzetno dobar rezultat. Pre dve godine je ostvarila prihod od 23,8 milijardi dinara, uz dobit od 1,2 milijarde, dok je u 2013. prihod bio čak 24,9 milijardi, uz gotovo dva i po puta veću dobit od 2,8 milijardi dinara. Ovakvi rezultati nisu posledica samo smanjenja troškova, već i strategije koja predviđa stvaranje preduslova za opstanak na tržištu - kazao je Đerić.

On je dodao da je značajno za poslovanje i to što je Pošta nosilac platnog prometa, te mesečno obavi 20 miliona transakcija. „To je 80 odsto svih transakcija koje se obave, dakle četiri puta više nego sve banke zajedno. Tu je i transfer novca u unutrašnjem i međunarodnom saobraćaju, dok su najznačajnije Ekspres kurirske pošiljke, gde smo u prošloj godini imali oko 5,5 miliona ostvarenih usluga i povećanje od 13 odsto od prethodne godine što se tiče obima, a prihoda čak 17 odsto“ istakao je Đerić. Ipak, Đerić je istakao da se Pošta susreće sa brojnim ograničenjima, koja često donosi nelojalna konkurencija.

- Daleko od toga da je Pošta monopolista, jer se u svakom segmentu poslovanja, pa čak i u pružanju rezervisanih poštanskih usluga, susreće sa lojalnom, ali i nelojalnom konkurencijom. U oblasti kurirskih paketskih ekspres usluga imamo gotovo pedeset operatera koji se time bave, o novčanom poslovanju neću uopšte govoriti, dok je u oblasti informativnih tehnologija potpuno otvorena tržišna utakmica. Velika ograničenja postavlja Zakon o javnim nabavkama, u nekim slučajevima, kada se neki projekti čak mogu tretirati kao strateški, sa državom mogu da imaju pogubne posledice, gde nabavke u najboljem slučaju traju po tri meseca. U takvim uslovima teško je biti konkurentan na tržištu - objasnio je Đerić.

Nebojša Vasiljević, pomoćnik ministra spoljne i unutrašnje trgovine i telekomunikacija Srbije, kazao je da i u uslovima krize, uvek postoje neki delovi ekonomije gde su uslovi za razvoj dobri, te država treba da se orijentiše na otklanjanje barijera u onim sferama koje su perspektivne.

- Ovde postoje jasne barijere koje mi kao država možemo da rešimo i jako je važno da to prepoznamo. Mi često preskačemo rešavanje barijera, a želimo da ulažemo u razvoj. Takođe, Poštu treba videti kao deo ekosistema internet ekonomije, i iz te perspektive prići rešavanju nekih pitanja, kao što je saradnja sa velikim preduzećima na e-tržištu. Treba da unapredimo najpre same poštanske usluge i ovde stvorimo poslovni ambijent koji je njima dobar za ulaganje.

Slavko Đumić, zamenik predsednika Saveta Republike agencije za poštanske usluge, naglasio je da je daljinska prodaja glavni faktor ne samo razvoja poštanskog sistema nego i ukupnog ekonomskog razvoja, ali je i kanal različitih nelegalnih tokova, te je zakonska regulativa neophodna kao zaštita i potrošača ali i legalnih trgovaca i poštanskih operatora. Iako ja novi zakon još u nacrtu, uneta je odredba da svaki prodavac mora imati zaključen ugovor sa registrovanim poštanskim operatorom.

- Pošli smo od činjenice da ne postoji virtuelna prodaja, svaka je stvarna. i svaki kupac bilo da je otišao u prodavnicu ili naručio robu preko interneta mora da ima ista prava. postojala bi bela lista registrovanih veb prodavnica ili prodavaca koji bi morali da imaju zaključen ugovor sa poštom operatorom. Ono što strani investitori traže i ono što nam nedostaje je regulacija i uvođenje celog sistema u jednu zaokruženu celinu - zaključio je Đumić.