U Agroživu nastavljena proizvodnja

U Agroživu nastavljena proizvodnja

Radnici „Agroživa”, najveće firme u opštini , od juče rade. Prestali su s protestom koji je trajao tokom prošle nedelje zato što je pretila opasnost da prerađivači živinskog mesa ostanu bez sirovinske baze. Neizvesnost i dalje traje, a menadžment apeluje da se prihvate partnerske ponude iz Italije.

Kako je juče novinarima izjavio direktor „Agroživa” Predrag Amižić ove godine radnici su protestovali u dva navrata. – Njihove obustave rada nisu bile po zakonu i nije ih vodio sindikat, pa je protiv nekih radnika pokrenut disciplinski postupak. S druge strane, menadžment razume opravdanu brigu radnika i uzima u obzir činjenicu da se i u toku protesta u kome je bilo preko 200 radnika iz klanice vodilo računa da se radnicima koji su obustavili rad nađe zamena i proces rada nije bio poremećen, pa disciplinske mere neće biti rigorozne, izjavio je Amižić.

On je rekao da je glavni razlog prestanka protesta to što je pred valjevskim sudom odložena prodaja firme „Živinoplus” koja je u stečaju, a u čijim farmama je „Agroživ” tovio piliće i u kojima žitištanska klanica imala sirovinsku bazu. – Kako smo obavešteni od Dragice Marković sudije Privrednog suda u Valjevu za javnu prodaju „Živinoplusa” niko se nije prijavio pa je ona odložena, rekao je Amižić, i pomenuo i suštinsku promenu. Prema njegovim rečima na javnu prodaju neće više ići cela firma „Živinoplus”, već će se prodavati delovi firme i tu se vidi šansa i da „Agroživ” ostane u posedu nekih kapaciteta.

Za Amižića je ipak najvažnije da država što pre nađe strateškog partnera. – Vlasnik kompanije je sada „Srbijagas” i znali smo da je to samo privremeno rešenje, dok se ne nađe stalni partner. To je briga države, jer je reč o javnom preduzeću. Već duže vremena se pregovara s italijanskom kompanijom „Veroneze” koja je spremna da u oporavak „Agroživa” uloži milione evra. Očekivalo se da posao odradi poslednja vlada, ali zapelo je u Ministarstvu privrede, kaže Amižić. On je ponudu Italijana ocenio kao vrlo prihvatljivu, jer su oni spremni da višak radnika reše kroz stvaranje kooperantskih odnos sa odgajivačima pilića koji bi se time bavili kod svojih kuća. – Na ovaj način koristi bi imali ne samo klaničari, od kojih sada zavisi više od pola stanovništva opštine, već i ceo kraj koji bi mogao da živi od proizvodnje brojlera, naglašava Amižić.