Oduzeti stanovi u Srbiji slabo se kupuju

Oduzeti stanovi u Srbiji slabo se kupuju

Građani koji pola godine ne otplaćuju ratu za stambeni kredit mogu vrlo lako da ostanu bez krova nad glavom. Naime, banke imaju mogućnost da posle 180 dana kašnjenja aktiviraju položenu hipoteku.

Do sada su banke za 493 odobrena stambena zajma aktivarale hipoteke, a stanovi su dati na prodaju. Ipak, kako kažu sami bankari, ovo je poslednji korak na koji se odlučuju kada iscrpe sve mogućnosti dogovora i rešenja sa klijentima. Prema nezvaničnim podacima, do sada je prodato na aukcijama sudova i banaka oko 60 stanova.

Zakon kojim je preciziran postupak prodaje nekretnine za koju građanin ne otplaćuje rate u Srbiji ne postoji. Zbog toga banke svaka ponaosob primenjuju interne propise tako da su periodi za pokretanje prodaje stana ili kuće različiti. Postoje dva načina prodaje stana za koji klijent ne može da otplaćuje uzeti zajam. Prvi je kada nadležni sud, prema predlogu banke, prodaje nekretninu. U tom slučaju 60 odsto procenjene vrednosti stana je minimalna početna cena na prvoj aukciji. Ukoliko ne dođe do prodaje, na drugoj aukciji najmanja početna cena iznosi 30 odsto od procenjene vrednosti nekretnine. Aukciju može da organizuje i sama banka. Tada cena na prvoj aukciji ne može da bude niža od 75 odsto procenjene vrednosti, a na drugoj aukciji taj iznos je 60 odsto.

Na sajtu „Doboš„ nalazi se 701 oglas za prodaju nekretnina koje su banke oduzele, od čega se 373 odnose na prodaju stanova. Takođe i same banke na svojim sajtovima oglašavaju prodaju nepokretnosti za koje su aktivirane hipoteke. Ali prodaja ide vrlo slabo, a i kad dođe do nje, obično su to znatno niže cene od tržišnih.

"Bankama nije cilj da u bilansima drže obezvređene i nenaplative kredite niti da klijente guraju u još dublje probleme, već da im pomognu da prevaziđu poteškoće u kojima su se našli", kaže Vladan Vilotijević, direktor razvoja u sektoru za stanovništvo Euro banke.

"U situacijama kada se naši klijenti suoče sa problemima u otplati zajmova, pokušavamo da pronađemo najbolje moguće rešenje za obe strane. Pre svega radimo restrukturiranje kredita ukoliko za to postoje ozbiljni razlozi, kao što su gubitak posla i smrtni slučaj. Tada, na primer, produžavamo rok otplate, uvodimo grejs-period u kojem klijent plaća samo kamatu...", dodaje on.

Prema rečima Vilotijevića, postoji jedan broj klijenata koji nakon svih alternativa koje im banka ponudi i dalje isključivo iz opravdanih razloga ne otplaćuje svoje mesečno obaveze. To je slučaj kada kredit dospeva u celokupnom iznosu na naplatu. Ukoliko dođe do dogovora između banke i klijenta radi se vansudsko poravnanje bez troškova obrade za klijente, gde se napravi dogovor o dinamici otplate kredita. Klijent je tada u obavezi da isplaćuje dogovoreni mesečni iznos.