Kriza u Ukrajini može da uspori Južni tok, Gasprom demantuje

Kriza u Ukrajini može da uspori Južni tok, Gasprom demantuje

Evropska unija traži da se sporazumi koje su potpisale zemlje na trasi gasovoda "Južni tok" usklade s evropskim propisima. Od prošle godine Moskva i Brisel pokušavaju političkim dijalogom da reše sporna pitanja oko gasovoda, a krajem januara dogovorili su se i o formiranju radnih grupa.

- Naš cilj je da radna grupa za 'Južni tok' nastavi da radi na tehničkim i pravnim pitanjima. Evropska komisija je zainteresovana da se nađe rešenje - kaže Sabina Berger portparolka evropskog komesara za energetiku.

Ona međutim ističe, da moraju da se uzmu u obzir ukupni odnosi sa Rusijom u ovom trenutku.

- Komesar Etinger je imao u vidu taj politički kontekst kad je govorio o mogućem odlaganju sporazuma o 'Južnom toku - objasnila je Berger.

U "Gaspromu" ne komentarišu navode Brisela jer pregovore, kažu, vodi država, i poručuju da gradnja ide po planu.

- Radimo prema ambicioznom vremenskom okviru i radovi su započeti i na deonicama na moru i na kopnu, uključujući i Srbiju. Prva isporuka gasa za Evropu je planirana krajem decembra 2015. Verujemo da će se i naši partneri na terenu takođe pridržavati rasporeda za gradnju. Drugačije nagoveštaje nismo dobili - navodi "Gasprom".

Većina stručnjaka smatra da je ukrajinsko-ruska politička kriza dokaz da je "Južni tok" kao alternativni pravac snabdevanja gasom neophodan evropskim zemljama.

Voja Vuletić iz Udruženja za gas smatra da Evropska unija samo može da izvrši pritisak da se gasovod što pre završi i da "što pre počne da se snabdeva gasom jugoistočni i južni deo Evrope".

"Južni tok" je taj alternativni pravac koji će imati velike količine gasa i koji će ići i preko naše teritorije", rekao je Vuletić.

Rusija podmiruje četvrtinu potrošnje gasa evropskih zemalja. Kapacitet "Južnog toka" je 63 milijarde kubika gasa godišnje, što bi pokrilo još 15 odsto evropskih potreba za tim energentom.