Tehnički razgovori o reformi penzijskog sistema

Tehnički razgovori o reformi penzijskog sistema

Pooštravanje uslova za odlazak žena u penziju, penali za prevremeno penzionisanje i izmena uslova pod kojim će se ubuduće penzionisati lica sa beneficiranim radnim stažom, teme su koje će sačekati novu vladu i nove pregovore s Međunarodnim monetarnim fondom. Današnji sastanak misije MMF s predstavnicima Ministarstva rada, biće, kako se saznaje, u pravom smislu reči tehničke prirode.

Budući da su izbori pred vratima nerealno je očekivati da će bilo ko dogovarati detalje dalje reforme penzijskog sistema, odnosno davati smernice za pooštravanje uslova za penzionisanje, kada se zna da su to za svaku vladu bile nepopularne mere koje su se kao vruć krompir prebacivale u ruke nekog drugog.  

Predlog dalje reforme penzijskog sistema je završen. Na dnevi red došlo je ono glavno – od kada će početi njihova primena. Od naredne, 2015. ili će sačekati 2016. godinu, kao i kako će se obračunati penali za one koji odu u penziju samo s godinama starosti, ali ne i punim radnim stažom, kaže izvor „Politike” iz radne grupe za reformu PIO pri Ministarstvu rada.

Srbija htela to ili ne, kaže isti izvor, mora da pristane na sve uslove koje postavlja MMF-a i dodaje da to što je prvo zatraženo povećanje starosne granice na 65 godina za muškarce i 63 za žene svojevrstan ustupak Srbiji, jer se insistiralo da se gornja granica odmah podigne na 65, a kasnije i na 67 godina za oba pola.

Razlog takvog pooštravanja uslova su podaci koji potvrđuju da u Srbiji 70 odsto muškaraca i 50 odsto žena ode u penziju pre vremena. Prosečna starost svih korisnika penzija je oko 70 godina za muškarce i 66 za žene, dok je prosečan staž i žena i muškaraca oko 33 godine.

Reformom PIO precizirano je da bi onom ko ode u prevremenu penziju trebalo uvesti penale i to umanjenje od šest odsto za svaku godinu radnog staža, a onog ko je duže radio nagraditi tako što bi mu se svaka godina uvećala za oko sedam procenata.

Predlog MMF-a da penzije padnu ispod 50 odsto, odnosno na nivo od 43,3 odsto prosečne zarade jeste način da se smanji učešće penzija u bruto domaćem proizvodu sa sadašnjih 13 na planiranih 10 procenata, ali to može da zaživi u zemljama gde su zarade od po 1.500 i 2.000 evra, ali ne i u Srbiji gde je prosek plate za januar bio 37.966 dinara, oko 300 evra.

 Umesto ovakvih najava MMF-a oni bi morali da preispitaju zašto se iz penzijskog fonda isplaćuju i beneficirane i vojne penzije i sva druga davanja, tuđa nega i pomoć, za šta se iz budžeta izdvaja oko 47 odsto ukupnih republičkih para. Ozbiljno „češljanje” radnih mesta s beneficijama najvećim delom je završeno, budući da se odavno kalkuliše kako da se na ovim poslovima uštedi.

Sužavanje beneficija, kaže naš izvor, tim pre je hitnije jer ih je uživao veliki broj ljudi koji uopštenerade niopasnimnirizičnimposlovima. To je slučaj s administracijom u vojsci ili policiji, pa se postavilo pitanje zašto bi radnici u uniformi imali veće privilegije od zaposlenih u poreskoj upravi ili pošti.

Radna mesta, kao i stepeni uvećanja osiguranja, podležu reviziji najkasnije po isteku deset godina od dana utvrđivanja ovih privilegija, zaključuje ovaj izvor.