Svaki zalogaj pod velikom sumnjom
KIOSCI sa pljeskavicama, hamburgerima i drugim specijalitetima sa roštilja, čiji kupci su najčešće najmlađi, sve češće su na stranicama „crne hronike“. Ispravnost hrane u našoj zemlji zavisi samo od savesti proizvođača, trgovaca i ugostitelja, jer kontrola inspekcije gotovo i da nema. Sporadične i najavljene provere u objektima brze hrane ne samo da ne daju rezultate, već stvaraju lažnu sliku o tome kakvu hranu jedemo.
Najgore je, međutim, što „trovači“ veoma retko snose posledice.
Poslednji slučaj u Velikoj Plani, gde je vlasnik objekta „N&N Cile“ mesecima prodavao roštiljsko meso od uginulih životinja pokazala je da potrošači rizikuju kada kupuju hranu na kioscima. Veterinarska inspekcija je ovaj objekat proverila tek po policijskoj prijavi. Vlasnik je prodavao meso nepoznatog porekla, a u dvorištu je imao ilegalan objekat za preradu mesa u kojem su zatekli 728 kilograma mesa. Vlasniku je zabranjen promet hrane bez propisane dokumentacije.
- Ministarstvo poljoprivrede apeluje na potrošače da hranu kupuju samo u registrovanim objektima, da proveravaju da li namirnice imaju deklaraciju na kojoj su podaci o poreklu, proizvođaču... - rekla je u ponedeljak Sanja Čelebićanin, načelnik Veterinarske inspekcije. - Svi koji kupuju na pijacama ili kod individualnih proizvođača, kupuju na sopstveni rizik.
Prema njenim rečima, Veterinarska inspekcija je lane imala 15.000 redovnih kontrola, inspektori su doneli 40.000 rešenja sa merama koje vlasnici objekata moraju da urade, a bilo je i 3.000 sudskih rešenja. Prošle godine podnete su 32 krivične prijave protiv onih koji su ugrozili zdravlje ljudi. Samo u vreme novogodišnjih i božićnih praznika bilo je 788 kontrola, podnete su 133 prijave, a uništeno je 5,5 tona mesa.
STROŽE KAŽNjAVATI
Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta potrošača napominje da kao prvi korak treba pokrenuti krivičnu odgovornost protiv proizvođača i vlasnika radnje i trajno zabraniti bavljenje tim poslom. Neophodno je, dodaje, takođe da se preispita i odgovornost inspekcije, koja pokriva područje, gde je otkriveno sporno opasno meso. Promet namirnica u objektima brze hrane, dakle, sistemski je problem i traži daleko veću odgovornost svih nadležnih da ne bi dolazilo do incidenata.
- Konzumiranje mesa uginulih životinja može biti veoma opasno za ljude, jer mogu da obole od parazitskih i bakterijskih bolesti - kaže Božidar Lazarević, doktor veterinarske medicine. - Slučaj u Velikoj Plani nije jedini, imali smo nedavno prodaju sušenog mesa od uginulih životinja na beogradskim pijacama. Postoji poseban pravilnik koji određuje kako se životinja obrađuje. Pre nego što uđe u klanicu, životinja mora da bude zdrava. To je uslov da bi se koristila za ljudsku upotrebu. Pogrešna procedura klanja, takođe, može da pokvari meso.
Doktor Lazarević napominje da uginula životinja, samim tim što nije iskrvarila i što joj nisu odmah izvađeni unutrašnji organi, predstavlja izvor zaraze.
U organizacijama potrošača ističu da je stanje bezbednosti hrane, koja se prodaje u kioscima, alarmantno. Stanje se drastično pogoršalo kada je došlo do promene propisa u kontroli namirnica, pa je nadležnost veterinarske inspekcije preneta na same proizvođače, u ovom slučaju klaničare i mesare.
- Upozoravali smo da je to apsolutno nedopustivo i kao posledicu svakog časa imamo ozbiljne incidente opasne po zdravlje najmlađih - kaže za „Novosti“ Petar Bogosavljević, predsednik Pokreta za zaštitu potrošača. - Rezultati naših ranijih ispitivanja proizvoda koji se prodaju kao brza hrana bili su poražavajući. Više od 90 odsto uzoraka usitnjenog oblikovanog mesa, a to znači pljeskavica, ćevapa i sličnih proizvoda, bilo je mikrobiološki neispravno. Vidi se da je takav sistem kontrole očigledno neodrživ za naše prilike.
PODSEĆANjE NA RANIJE AFERE
* januar 2014. Na društvenim mrežama se pojavio snimak sa farme u okolini Bečeja, na kome se vidi kako nepoznate osobe seku butove sa uginulih životinja i odnose ih.
* februar 2014. B. J. (34) iz Jakova i M. M. (33) iz okoline Šida uhapšeni su zbog prodaje kobasica od mesa crknutih svinja na Zemunskoj pijaci.
* mart 2013. Uhapšen Mirko M, koji je u dve svoje prodavnice u Beogradu prodavao proizvode sa isteklim rokom trajanja. Utvrđeno je da je fabrički utisnut rok trajanja, obrisan, a utisnut falsifikovani rok.
* januar 2013. J. K. (50) iz Vršca uhapšen je jer je proizvodio „eurokrem“ koji je pravio od čokolade sakupljene na deponiji Fabrike slatkiša.
Нема коментара:
Постави коментар