Mogli bismo za tri meseca da dovedemo investitore za Sajam

Mogli bismo za tri meseca da dovedemo investitore za Sajam

U poslednjih pet godina Beogradskom sajmu promet je pao za oko 35 odsto, ali je broj zaposlenih skočio za 25 procenata. Istovremeno, realne zarade smanjene su za polovinu. Donedavno uspešno preduzeće je u prošloj godini zabeležilo gubitak od 57 miliona. Sve to dogodilo se u vreme kada su drugi sajmovi, poput nemačkih, uspeli ne samo da zadrže dotadašnji promet već i da ostvare rast od preko deset procenata.

Razlog ovako loših rezultata isključivo je nestručnost uprave Beogradskog sajma - tvrdi u razgovoru za Danas Slobodan Tešić, bivši finansijski direktor ovog preduzeća.

Nije li kriza uticala na tako slab rezultat?

- Mnogi to povezuju sa stanjem u našoj ekonomiji, ali tu nema direktne korelacije. I druge privrede su zapale u krizu, ali je recimo pet najvećih nemačkih sajmova zabeležilo rast od 10 do 12 procenata godišnje.

Drugo, što se tiče same krize, ekonomija poznaje pojam kriznog menadžmenta, koji između ostalog podrazumeva žestoku borbu za postojeće tržište, a još žešću za nova tržišta. Perjanica te borbe su institucije sajamskog tipa. Nije slučajno što su u Nemačkoj sajmovi prosperirali upravo u ovo vreme. To je pokazatelj njihovog vođenja ekonomske politike, agresivnog širenja oblasti poslovanja, a sve u interesu napretka njihove celokupne privrede. Nažalost, aktivnosti te vrste su izostale kod nas. Beogradski sajam, koji je već godinama predmet najsurovijeg političkog potkusurivanja, doživeo je kolaps i evidentno je da ovim tempom neće izdržati ni godinu dana.

U čemu je glavni problem i šta konkretno predlažete?

- Najpre je potrebna profesionalizacija upravljanja preduzećem. Menadžment ne sme biti partijski već ekspertski jer, čak i kada rukovodeći kadar ima najbolje namere, ako ne ume da radi taj posao, rezultati će biti loši. Drugi korak je transformacija vlasništva, pošto je Beogradski sajam još uvek društveno preduzeće. Potom sledi treći korak, a to je uvođenje strateškog partnera, a ako to nije ostvarivo ili ne daje željene rezultate, tek onda je potrebna privatizacija.

Godinama se već priča o privatizaciji Sajma. Zašto do toga nije došlo i da li postoji interesovanje stranih partnera za Beogradski sajam?

- Zainteresovanost i te kako postoji. Ona datira još iz vremena kada sam ja bio finansijski direktor i kada sam vodio pregovore oko toga sa jednim od najvećih nemačkih sajmova. Ti pregovori su prekinuti, ali ja nikada nisam prekidao poslovnu saradnju sa njima i oni su još uvek zainteresovani kako za strateško partnerstvo tako i za privatizaciju celog Sajma zavisno od eventualnog dogovora sa državom. Moje mišljenje je da država treba da zadrži određeni udeo u vlasništvu, kao što je svuda u svetu. Najbolje bi bilo da napravimo ugovor o strateškom partnerstvu.

Kažete da već ima zainteresovanih ulagača. O kome se radi?

- Poučen lošim iskustvom, ne bih da o tome unapred govorim u medijima. Ali sam spreman da odgovornim ljudima u ovoj državi ustupim sve kontakte. To je stvar od opšteg interesa.

Kako će izgradnja „Beograda na vodi“ uticati na poslovanje Sajma?

- To je vrlo obećavajući projekat, na čijem se samom vrhu nalazi upravo Beogradski sajam. Teritorija Beogradskog sajma je sve od Novog železničkog mosta pa nadalje, uključujući i 600 metara obale. Nemoguće je organizovati Beograd na vodi, a pritom prenebregnuti Sajam. To je preduzeće sa toliko potencijala i sa, odgovorno tvrdim, investitorima koji su spremni da u roku od tri meseca ulože novac i krenu u ostvarenje dodatnih sadržaja. Govorimo o hotelskom smeštaju na Sajmu, gradnji elitne marine, eventualno teniskim terenima, tržnom centru i svemu ostalom što bi bilo kompatibilno upravo sa Beogradom na vodi.

Zbog čega te stvari do sada nisu urađene?

- Prethodni menadžmenti su navikli da imaju monopolski položaj, pa su se ponašali kao pre 30 godina, kada su izlagači praktično morali da mole za određeni prostor. Ranije, u SFRJ, najveći ugovori su se sklapali na Sajmu i firme su koristile Sajam kao priliku za promociju svojih poslova. Uz bolju organizaciju, to je moguće vratiti. Ali ne sa menadžmentom koji se partijski menja, pa sebe ni ne vidi dugoročno u tom preduzeću. Sajam ne mogu voditi ljudi koji ne razumeju tu delatnost.

Postoji li politička volja da se stvari promene?

- Mislim da postoji. Jedini razlog zašto to do sada to nije urađeno je prezauzetost velikim političkim problemima države, ali sada su se polako stekli uslovi za to, što se vidi i iz ekonomskih tema koje postaju fokus izlaganja i programa prvog potpredsednika vlade i vodećih partija. Ovde se brzo može videti napredak. Ali, potrebna je velika podrška političke elite, koja verujem da neće izostati jer je Sajam od opšteg interesa. Više nemamo vremena za davanje poverenja ljudima koji se nigde nisu dokazali. Mislim da su svi toga svesni.

Motor oporavka

* Da li bi Sajam mogao da više doprinese oporavku privrede uspostavljanjem kontakata sa stranim investitorima?

- To jeste osnovna funkcija institucija sajamskog tipa. Sajam može i mora da bude predvodnik izlaska iz krize. Nemački sajmovi su tu svoju ulogu u privrednom razvoju svoje države vrlo dobro definisali. Nažalost, takva uloga Beogradskog sajma je potpuno izostala. Odgovorno tvrdim da se tu stvari mogu radikalno popraviti.