Evo ko će profitirati zbog situacije u Ukrajini

Evo ko će profitirati zbog situacije u Ukrajini

Kineska ekonomija će imati višestruku korist ukoliko Zapad uvede Rusiji oštre privredne sankcije zbog ukrajinske krize, piše moskovska "Nezavisimaja gazeta".

Prva opipljiva dobit za Peking bi mogla da bude snažna preorjentacija ruskog izvoza nafte i gasa u drugu po snazi svetsku privredu, ukoliko SAD i njihovi zapadni sateliti uvedu protiv Moskve embargo na import osnovnih energenata, piše list pozivajući se na najnovije procene eksperata u Pekingu.

Ruska državna kompanija "Rosnjeft" je u oktobru prošle godine sklopila sa kineskim partnerima ugovor o isporuci 100 miliona tona nafte u periodu od narednih deset godina, a vrednost tog posla procenjena je na oko 85 milijardi dolara.

Kineski ekonomisti, na čije mišljenje se poziva NG, smatraju da će njihova zemlja sigirno "popuniti vakuum" ako zapadne investicije u rusku ekonomiju presuše, a Peking bi takođe mogao da profitira od likvidacije avio-kosmičke industrije i drugih visokih tehnologija u Ukrajini, koje postoje zahvaljujući bliskoj saradnji sa partnerima iz Rusije.

Urednik privredne rubrike NG Mihail Sergejev tvrdi, pozivajući se na pisanje organa Kineske komunističke partije "Ženmin žibao", da Peking može uložiti ogromna sredstva u rusku ekonomiju.

"Jeftina kineska roba i bogate zalihe sirovina u Rusiji - to je osnova na kojoj Moskva i Peking mogu razvijati dvostranu saradnju", citira NG glasilo kineske kompartije.

Prema oceni tog kineskog lista, ekonomska saradnja Moskve i Pekinga biće, u situaciji kada se odnosi Rusije i Ukrajine brzo urušavaju, sve jača i obimnija. Rusija i Kina sada imaju trgovinsku razmenu u godišnjoj vrednosti od približno sto milijardi dolara, a predsednik Ruske Federacije Vladimir Putin je proteklog meseca, posle susreta sa njegovim kineskim kolegom Sji đinpingom, ocenio da se obim ekonomske saradnje dve zemlje može udvostručiti tokom idućih pet godina.

Sergejev, inače, veruje da je zaključak o vrlo oštrim ekonomskim sankcijama Zapada protiv Rusije preuranjen, imajući u vidu i pretnju zvanične Moskve da bi u tom slučaju mogla obustaviti isplatu svojih korporativnih dugova SAD i grupi drugih najrazvijenijih zapadnih zemalja.

Agencija Rojters podseća da spoljni dug ruskih kompanija, od kojih su mnoge u većinskom vlasništvu države, sada premašuje 650 milijardi dolara i da je i ekonomski savetnik predsednika Rusije Sergej Glazjev prošle sedmice javno ukazao da Moskve može u potpunosti obustaviti servisiranje tih dugovanja američkim bankama, ako Vašington uvede oštrije ekonomske sankcije Moskvi.

Podaci investicione banke Nomura pokazuju da ruski spoljni dug sada obuhvata oko 34 odsto bruto domaćeg proizvoda zemlje, i da po visini tog duga među takozvanim brzo rastućim ekonomijama samo Singapur i Kina premašuju Rusiju.

Rojters ističe i da je vrednostnost ranog duga ruskih naftno-gasnih giganata, "Rosnjefta" i "Gasproma" trenutno oko 90 mlijardi dolara, dok dugovanja četiri vodeće državne banke Sberbanke, VTB, VEB i Roseljhoz premašuju 60 milijardi dolara i da su američke i druge zapadne banke najveći poverioci.

Zapad bi mogao, u slučaju da Rusija otkaže dalju otplatu svog korporativnog duga, da "uzapti" deo ruskih deviznih rezervi, ali zvaničnici u Moskvi ipak ne veruju da će se takav "crni" scenario dogoditi.

Rusija, inače, raspolaže trećim po vrednostima deviznim rezervama u svetu od 500 milijardi dolara, a najveći deo tih finansijskih sredstava uložen je u američke i hartije od vrednosti vodećih ekonomskih sila EU.