Dužnici bez kredita tri godine

Dužnici bez kredita tri godine

GRAĐANIMA koji na vreme ne izmiruju svoje obaveze prema bankama slede kazne. Zavisno od „prekršaja“ odnosno da li imaju mali ili veliki dug primenjuju se i sankcije. Svi podaci o kreditima, kreditnim karticama, dozvoljenom minusu i čekovima se nalaze u Kreditnom birou Udruženja banaka Srbije. Kada banka povuče izveštaj, iz ove insitucije dobija sve podatke o klijentu odnosno da li uredno otplaćuje sve svoje obaveze. Kako kašnjenje građana u otplati pojedinih zajmova raste, tako su banke sve opreznije i rigoroznije.

Najblaža kazna je za klijenta koji uđe u „crveni“ minus za iznos održavanja tekućeg računa. On, na primer, zavisno od banke ne može da dobije čekove narednih mesec dana. Ukoliko mu je dug po tekućem računu veći od 5.000 dinara, čekove ne može da uzme u naredna tri meseca. Naravno, za svaki dan prekoračenja dozvoljenog minusa se zaračunava zatezna kamata koji se kreće i do 60 odsto na godišnjem nivou.

KREDITNI BIRO

BANKE za svaku uslugu koji građanin želi da koristi povlače podatke iz Kreditnog biroa. Na osnovu njegovog izveštaja se procenjuje da li je neki građanin dobar ili loš klijent, odnosno da li redovno izmiruje svoje obaveze i ne izlazi iz dozvoljenih limita za kašnjenje. Neke banke i prilikom izdavanja čekova povlače izveštaj iz Kreditnog biroa. Takođe, ako neko želi da koristi postpejd uslugu neke mobilne mreže, takođe uzima podatke iz Kreditnog biroa o budućem klijentu. Zamisao je da se i Poreska uprava veže na sistem ove institucije.

Prema podacima Udruženja banaka Srbije, od 6,7 miliona tekućih računa, 255.507 je u kašnjenju, odnosno njihovi korisnici su u nedozvoljenom prekoračenju. Građani uglavnom svaki „crveni“ minus pokrivaju novom platom, ali ima i onih koji to duži period ne mogu da izmire, jer i ne primaju zarade.

Za malo veći „prestup“ banke smatraju ako se ne plate obaveze po kreditnoj kartici više od dva meseca. I ako klijent otplati dug nakon toga, najčešće, kod većine banaka u narednih godinu dana ne može da koristi nijednu bankarsku uslugu.

Bankari su oprezni, jer podaci pokazuju da građani upravo najviše kasne sa otplatom obaveza po kreditnim karticama. Prema izveštaju Kreditnog biroa, od 38,6 milijardi dinara limita na kreditnim karticama 909.262 korisnika, kašnjenje dostiže skoro 14 odsto.

Najveći „greh“ građana je neplaćanje rata za kredite. Ukoliko se sa obavezama kasni duže od dva meseca i ovo registruje Kreditni biro, u naredne tri godine ne može da se uzme novi zajam. Toliko podatke čuva i sam Kreditni biro, tako da kada banka povuče izveštaj automatski ima uvid da je postojalo kašnjenje.