Cena šećera pada, a repe sve više

Cena šećera pada, a repe sve više

Na svetskom tržištu pada cena šećera pada, ali ratari u Srbiji i dalje rado seju šećernu repu. Razlog za to su izvesnost u pogledu cene i rokova plaćanja. Šećerane, pak, strahuju da će cena od 38 evra po toni repe, koju su odredili još prošlog avgusta, možda biti previsoka.

U protekloj godini znatno je pala cene šećera. Jedan od razloga je što je naša proizvodnja premašila potrebe domaćeg tržišta i izvoza sa 130 hiljada tona. Višak šećera smanjio je cene i kod nas. Slično je i na svetskom tržištu. Pojeftinio je šećer iz šećerne trske. Poljoprivrednici pak, zbog dobre proizvodnje i cene prošle godine, neće smanjivati zasejane površine, neki će ih i povećati.

Šećerna repa je kultura na koju poljoprivrednici uvek mogu da računaju što se zarade tiče jer imaju izvesnost u pogledu cene i rokova plaćanja.

Zbog toga će i Dragan Jovanov na svojim parcelama u Crepaji zasejati repom 90 hektara, čak 30 hektara više nego prošle godine, iako je ovogodišnja ugovorena cena od 38 evra niža od prošlogodišnje.

Dragan kaže da, u odnosu na ostale useve, vredi sejati šećerna repa vredi da se vredi da se gaji.

"Šećerna repa ostvaruje značajan prinos. I u Crepaji se mnogo ljudi koji nikada nisu sejali repu opredelilo da seju taj usev. Očekujemo dobar prinos, očekujemo dobru saradnju sa šećeranom, na vreme isplatu što je najvažnije. Avanse nam daju već posle setve", objašnjava Dragan razloge za uzgoj šećerne repe.

Šećerane su još u avgustu prošle godine odredile cenu od 38 evra za tonu slatkog korena. Procene su tada bile da je ta cena adekvatna i za proizvođače i za prerađivače.

Međutim kretanje cena, odnosno njihov veći pad od očekivanog, ugrožava planiranu kalkulaciju.

Ljubiša Radenković iz kompanije "Sunoko" koja je vlasnik šećerana u Vrbasu, Pećincima, Kovačici i Baču, kaže da će, imajući u vidu i količine šećera koje se nalaze na zalihama u zemlji, svaka šećerana praviti procenu koliku proizvodnju želi da ostvari u narednoj kampanji.

"Samim tim procenjivaće i koliko hektara želi da ugovori i pokušaće da optimizira troškove, to znači da pokuša da ugovori te površine i tu šećernu repu po najpoptimalnijim cenama kako bi sačuvala profitabilnost", napominje Radenković.

Naš šećer sa zaliha danas u Evropi možemo prodati po ceni od 500 evra za tonu, a na tržištima zemalja Cefte i ispod 400 evra.

Ovaj pad cena kod nepripremljenih šećerana može ugroziti poslovanje, dok kod naših ratara interes da seju repu raste.

Kako će doći do balansiranja proizvodnje, ponude, tražnje, eventualnih nižih cena u prodavnicama i setve videće se kada se završi sezona ugovaranja koja obično traje do početka setve.