Vrednost dinara gotovo nepromenjena, domaća valuta pod pritiskom međunarodnih turbulencija i fiskalnih izazova

Vrednost dinara gotovo nepromenjena, domaća valuta pod pritiskom međunarodnih turbulencija i fiskalnih izazova

Domaća valuta zadržala je danas sličnu vrednost kao i prethodnih dana pa je srednji kurs 115,9473 dinara za jedan evro. Dinar je ove godine bio najjači 1. januara, kada je jedan evro koštao 114,6421 dinara, a najslabiji 7. februara, kada je jedan evro vredeo 116,1253 dinara. Centralna banka je ove godine na Međubankarskom deviznom tržištu prodala ukupno 680 miliona evra kako bi ublažila dnevne promene kursa.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije je na jučerašnjoj sednici odlučio da referentnu kamatnu stopu zadrži na nepromenjenom nivou od 9,5 odsto.

U zaključku Izvršnog odbora se kaže da je trenutno povećana nestabilnost na međunarodnim finansijskim tržištima, prouzrokovana geopolitičkim previranjima i odlukom FED-a da postepeno smanjuje obim kvantitativnog popuštanja, što pojačava oprez investitora i može imati negativan uticaj na priliv kapitala, nalaže oprezno vođenje monetarne politike. Time Narodna banka Srbije doprinosi cenovnoj i finansijskoj stabilnosti na srednji rok, ocenio je Izvršni odbor.

Izvršni odbor očekuje da će dosledno sprovođenje mera fiskalne konsolidacije doprineti smanjenju izloženosti domaće ekonomije spoljnim rizicima zbog pomenutih dešavanja i pada likvidnosti na međunarodnim finansijskim tržištima. U tom pravcu bi delovao i očekivani aranžman s Međunarodnim monetarnim fondom, koji bi ojačao kredibilnost mera za održavanje makroekonomske stabilnosti i održivog rasta, ocenio je Izvršni odbor.

Izvršni odbor je konstatovao da ekonomska aktivnost na početku godine beleži rast u većem broju grana prerađivačke industrije, što je signal da i u 2014. možemo očekivati pozitivne stope rasta, čemu će doprineti očekivani oporavak u zoni evra i početak pregovora o pridruživanju Evropskoj uniji.

NBS je nedavno revidirala očekivanu stopu rasta BDP sa 1.5% na 1% dok su ekonomisti koji su učestvovali na juče završenom Biznis Forumu na Kopaoniku bili skloniji očekivanju da će Srbija ove godine imati nulti rast.

Kako navodi Blumberg, 22 od 24 ekonomista u anketi ove agencije očekivalo je da će se NBS odlučiti da zadrži referentnu kamatnu stopu na istom nivou. Jedan ekonomista očekivao je smanjenje stope za četvrt a drugi za pola poena.

Ukupne devizne rezerve NBS  zaključno sa 31.1.2014. iznose 11,126 milijardi evra, a do sada prodate devize za odbranu kursa od početka ove godine čine oko  6,18 odsto  rezervi.

Kako piše Blumberg, glavna briga NBS je da ne podstiče inflaciju i da slabiji dinar ne poveća dug vlade i domaćinstava u ekonomiji u kojoj se samo oko 27% svih transakcija obavlja u dinarima.

Hipo Alpe Adrija banka u Zagrebu u svom pismu klijentima navodi da dinar slabi zbog fiskalnih rizika i neizvesnosti uoči sastanka sa delegacijom MMF koji će završiti posetu u nedelju, i konstatuje da operacije NBS za održavanje kursa dinara postaju sve skuplje, navodi Blumberg.

Prema ranijim najavama Srbija će morati da uštedi dodatnih 400 miliona evra. Pavle Petrovic predsednik Fiskalnog saveta rekao je na Biznis Forumu na Kopaoniku da bi ovogodišnji deficit budžeta mogao dostići i 8% (prema projektovanih 7.1%).

Fiskalna konsolidacija može negativno uticati na ekonomski rast , koji vlada i centralna banka procenjuju na 1 odsto ove godine, prema prošlogodišnjem rastu BDP od 2,4 odsto.

"Nedeljna kamata na repo operacije je suviše visoka za našu ekonomsku recesiju", rekao je na poslovnom forumu na Kopaoniku, Dejan Šoškić, bivši guverner centralne banke i profesor.

"Danas nemamo inflatorne pritiske a repo stopa je na 9,5 odsto", rekao je on. "Visoka repo stopa se koristi za upravljanje tokovima vrućeg novca i deviznog kursa, " prenosi Blumberg.

Šoškić je na marginama juče završenog Biznis foruma na Kopaoniku upozorio da bi eskalacija krize u Ukrajini mogla da izazove finansijsku destabilizaciju zemalja u okruženju, kao i rast cene energenata, što bi moglo izvršiti dodatni pritisak na rast cena u svim zemljama, pa i u Srbiji.

Ukoliko bi Ukrajina bankrotirala, to bi moglo da dovede do rasta rizika premije za finansiranje dugova zemalja u okruženju. Uz to, eskalacija sukoba bi mogla dovesti do averzije investitora prema Ukrajini i zemljama u okruženju.

U međuvremenu EU je obećala 11 milijardi evra pomoći Ukrajini a misija MMF je u ponedeljak je doputovala u Ukrajinu gde će do 14. marta procenjivati ekonomsku situaciju i mogućnosti asistencije ovoj zemlji.

Šef Kancelarije Svetske banke u Srbiji Toni Verheijen rekao je Tanjugu da je ključna pouka koja može da se izvuče iz ukrajinske krize to da odlaganje strukturnih reformi "ekstremno opasno" i da može da doprinese destabilizaciji.

U Ukrajini se dešava mnogo toga, i ako izuzmemo politički aspekt krize, to su ključna pitanja na koja bi srpski političari trebalo da obrate pažnju.

On je podsetio da su zvaničnici Svetske banke upozorili pre nekoliko meseci da i situacija u Bosni uz veliku nezaposlenost može da izazove nestabilnost. "Nereformisana državna preduzeća i uporno korišćenje javnih sredstava za mali deo preduzeća koja ne proizvode i ne daju rezultate na kraju će dopinreti nezadovoljstvu ljudi", upozorio je on.