U KOJOJ VALUTI ŠTEDETI A NE IZGUBITI NA VREDNOSTI NOVCA

U KOJOJ VALUTI ŠTEDETI A NE IZGUBITI NA VREDNOSTI NOVCA

Vrlo su česti komentari da je neko dobio ili izgubio štedeći u dinarima, evrima, dolarima, kao i za visinu mesečnih rata pri otplati kredita indeksiranih u stranim valutama, koja se stalno menja.

Većina ljudi smatra da je napravila dobar potez ukoliko je započela štednju u evrima pri niskom kursu evra prema dinaru, a oročenje dospeva u trenutku kada je dinar oslabio i kurs evra prema dinaru porastao. S druge strane, lošim potezom će se smatrati oročenje dinara pod istim pretpostavljenim okolnostima na početku i na kraju perioda oročenja.

Jednostavno, opšte je prihvaćeno mišljenje da se poređenjem valuta na početku i na kraju perioda oročenja dobija računica uspešnosti štednje u određenoj valuti i da su pri trendu rastućeg kursa evra prema dinaru dobitnici štediše u evrima, a pri padajućem trendu dobitnici štediše u dinarima.

Međutim, ovo vezivanje za kurs i poređenje odnosa valuta na početku i na kraju oročenja sredstava je pogrešan kriterijum za ocenu isplativosti štednje iz prostog razloga, što je valuta koja se koristi kao reper takođe promenila svoju vrednost u navedenom periodu.

To znači da ako ste štedeli u evrima, a dinar ojačao prema evru na kraju perioda oročenja, to ne mora de facto biti pokazatelj da ste pogrešili, iz prostog razloga, što postoji mogućnost da je evro neznatno promenio svoju vrednost u datom periodu, a da je dinar ojačao prema svim stranim valutama zbog nekog unutrašnjeg ekonomskog razloga. Ista je situacija moguća ako štedite u dinarima, a dinar slabi prema evru.

ISPLATIVOST ŠTEDNJE NE MOŽE SE OCENITI POREĐENJEM S DRUGIM VALUTAMA

Najčešća procena isplativosti štednje kod nas se dobija tako što se glavnica sa kamatnom stopom na kraju oročenja poredi sa kursom dinara prema evru. Pogrešno! Zašto niko ne poredi evro prema drugim stranim valutama?

Ukoliko uključite kurs kao metod za ocenu isplativosti štednje, nikada nećete biti sigurni u kojoj valuti štedeti i kako “ne izgubiti” ušteđevinu.

OPRAVDANOST ŠTEDNJE SE DOBIJA POREĐENJEM KAMATNE STOPE SA INFLACIJOM

Štednja predstavlja najsigurniji način očuvanja vrednosti novca, koji garantuje blago uvećanje vrednosti u skladu sa visinom inflacije. To znači da se opravdanost štednje može utvrditi isključivo ukoliko uporedite visinu ostvarene kamatne stope sa visinom inflacije u zemlji u kojoj je valuta u kojoj štedite matična valuta.

Razlog tome je što štednjom treba očuvati i minimalno uvećati vrednost novca, a pokazatelj očuvanja vrednosti novca je inflacija, koja prikazuje za koliko je oslabila vrednost jedne valute u određenom periodu (njena kupovna moć u zemlji). Svako drugo ostvarivanje dobitka ili gubitka po osnovu kursa spada u rizik kursnih razlika, koji nije tako strogo vezan za kupovnu moć valute, kao inflacija.

Zaključak koji se nameće je jednostavan, ukoliko je visina ostvarene kamatne stope na položenu štednju veća od stope inflacije, štednja je isplativa.

Nešto je komlikovanija situacija kada je reč o štednji strane valute u jednoj zemlji – tada je potrebno uključiti pored inflacije zemlje u kojoj je to matična valuta i inflaciju u zemlji u kojoj se u toj valuti štedi, a to je tipično za našu zemlju.

U našoj zemlji je po metodi ocene opravdanosti štednje poređenjem kamatne stope sa inflacijom, štednja u dinarima oduvek bila isplativa, dok je štednja u evrima i dolarima ponekad bila vrlo isplativa, ali u nekim periodima i bila potpuno neisplativa. Valuta kod koje je štednja uglavnom bila vrlo isplativa, pored dinara, je švajcarski franak, koji se uz japanski jen smatra najstabilnijom svetskom valutom.

Svaka centralna banka u svetu usmerava svojim mehanizmima visinu kamatnih stopa na domaću valutu tako da ona bude viša od inflacije u zemlji. Zbog toga će oročenje u dolarima biti sigurno samo u SAD, oročenje u evrima samo u Evropskoj Uniji, a oročenje u dinarima samo u Srbiji.

Ne isključujemo mogućnost da štednja u određenoj valuti bude isplativa u nekom periodu i u zemljama van onih u kojoj je oročena valuta matična, ali centralne banke tih zemalja neće voditi računa o tome, tako da vrlo često takva štednja može biti i vrlo neisplativa.