Oči uprte u turske investitore
Organizovanje Međunarodnog sajma Balkan textil, pod pokroviteljstvom Ministarstva ekonomije Turske, probudilo je nadu da bi proizvodnja farmerica u Novom Pazaru, koji je od devedesetih godina prošlog veka prepoznatljiv i pod imenom „Dolina džinsa“, mogla ponovo da doživi ekspanziju. Pokriće za drugo ime Pazara bila je godišnja proizvodnja oko 20 miliona farmerica, uglavnom „falsifikat originala“, koje su izlazile iz više od 500 proizvodnih pogona i pogončića.
Za njihovu proizvodnju bila su potrebna oko 24 miliona metara teksas platna koje se uvozilo uglavnom iz Turske. Ekonomisti su izračunali da se u to vreme mesečni promet na čuvenoj novopazarskoj pijaci izražavao u milionima evra. Ekonomska kriza „skresala“ je broj proizvođača, a godišnja proizvodnja farmerica svedena je na oko milion, dok je uvoz teksas platna pao na 1,2 miliona metara. Brojne izazove preživelo je tek stotinak proizvođača iz Novog Pazara koji na tržište plasiraju pedesetak robnih marki. Koliko je situacija ozbiljna svedoči i podatak da se u ovom trenutku koristi tek nešto više od pet odsto instalisanih kapaciteta. Oni koji su opstali poseduju sertifikat ISO 9001 i uspeli su da se pozicioniraju na tržištima Rusije, Belorusije i Ukrajine, a velike porudžbine počele su da stižu iz Nemačke, Poljske, Švedske, Holandije, Mađarske i Belgije. Znatnu pomoć dobili su udruživanjem u klaster ASTEKS, što im je omogućilo zajedničke nastupe na sajmovima i tržištima širom svetu.
Da je Sajam Balkan textil dobra prilika za sklapanje konkretnih aranžmana, na to ukazuju i rezultati prošlogodišnjeg okupljanja, kada su u direktnom kontaktu sa turskim proizvođačima sklopljeni ugovori o kupovini repromaterijala po cenama nižim za 20 do 30 odsto. Za toliko su pojeftinili i gotovi proizvodi i odmah su imali bolju poziciju na tržištu. Ove godine otišlo se korak dalje. Turskim privrednicima predstavljeni su potencijali u tekstilnoj industriji i pogodnosti koje potencijalnim investitorima nude lokalna samouprava i vlade Srbije i Turske. Privrednici iz Turske bili su jednoglasni u oceni da u Novom Pazaru postoje mogućnosti za investiranje, ali su naglasili da su im veoma bitne i subvencije koje im se nude. Procenjeno je da je korist od uspostavljanja saradnje obostrana. S jedne strane, turski tekstilci dolazili bi u većem broju u Srbiju (neki su već izgradili fabrike ili kupuju lokacije, uglavnom pored auto-puta Niš - Beograd), dok bi s druge strane novopazarski proizvođači, po povoljnijim cenama dolazili do kvalitetnog teksas platna, Turski proizvođači bi mogli da iskoriste pogodnosti bescarinskog izvoza na tržište Rusije koje tekstilcima iz Srbije daje Sporazum sa Ruskom Federacijom.
- Želim da Novi Pazar ponovo postane tekstilni centar i da tekstilnu industriju vratimo na mesto koje joj pripada. Znam da se ne mogu vratiti dobra stara vremena, ali na novim osnovama Novi Pazar može to da postigne, jer imamo kvalifikovanu, kvalitetnu i obučenu radnu snagu i ogromnu tradiciju u toj oblasti - izjavio je, otvarajući Balkan textil, potpredsednik Vlade Srbije Rasim Ljajić.
On je naglasio da je ova manifestacija „potvrda dobre saradnje privrednika iz Srbije i Turske“, ali je dodao i da mora da se ulaže „u edukaciju, znanje i nove tehnologije, da sve vratimo u legalne okvire i da zaustavimo ilegalnu trgovinu tekstilom, posebno kineskom robom, koja često nekontrolisano, a na štetu domaćih proizvođača i države, ulazi u Srbiju“. Istog dana potvrđeno je da će kompanija Džinsi Istanbul uskoro otvoriti fabriku i u Novom Pazaru. Tu lepu vest lično je saopštio vlasnik kompanije Tanur Bujukđan, koji je potvrdio da projekat za izgradnju fabrike čeka zeleno svetlo nove vlade. On je izrazio nadu da će projekat dobiti dozvolu i da neće biti birokratskih prepreka. Džinsi je već izgradio jednu fabriku u Leskovcu u kojoj je zaposleno 320 radnika, dok je još 80 Novopazaraca angažovano na doradi proizvoda i kamenovanju. Sudeći prema najavama novi pogon Džinsija biće otvoren u delu bivšeg Tekstilnog kombinata Raška i uposliće na početku 400 radnika. Pregovori sa predstavnicima te kompanije traju već duže od godinu dana, a otvaranje fabrike u Novom Pazaru najavljivano je za kraj prošle godine. Planirano je da kompanija iz Istanbula kupi deo imovine Tekstilnog kombinata Raška u stečaju.
Novopazarski proizvođači džinsa mogli bi da steknu prednost u odnosu na konkurenciju, korišćenjem nove tehnologije, odnosno ozona, u završnoj fazi proizvodnje. Procenjuje se da bi im to donelo višestruku uštedu.
- Ozon može da zameni brojne hemikalije koje novopazarski tekstilci koriste prilikom pranja i kamenovanja džinsa. Ozon predstavlja tehnologiju budućnosti. Osim što se njegovom upotrebom štedi na materijalu, vremenu i energiji, ozon je proizvod koji malo ili uopšte ne zagađuje životnu sredinu. I što je takođe važno, nije reč o skupoj tehnologiji i proizvođačima bi se ta investicija brzo isplatila - tvrdi Mensur Abdagić, inženjer tehnologije i profesor u novopazarskoj Školi za dizajn tekstila i kože. Ovaj program finansijski je podržala Američka agencija za obnovu i razvoj (USAID) u sklopu projekta „Održivi lokalni razvoj“.
Odsustvo sluha
Iako novopazarski džins po kvalitetu ne zaostaju za grčkim, italijanskim ili francuskim, zbog cene, koju podižu visoki troškovi repromaterijala iz uvoza, nije konkurentan na tržištu. Najveća stavka je uvoz teksas platna. Zato ovdašnji proizvođači džinsa ne odustaju od inicijative da se u bivšem Tekstilnom kombinatu Raška pokrene proizvodnja teksas platna. Oni podsećaju da je u halama nekadašnjeg tekstilnog giganta postojala oprema vredna desetine miliona evra. Za takve predloge, međutim, nije bilo sluha pa novopazarski proizvođači i dalje platno uvoze „za suve dolare“ iz Turske, Pakistana i Indije.
Нема коментара:
Постави коментар