Kako obnoviti poljoprivrednu mehanizaciju
Poljoprivredna mehanizacija u Srbiji stara je više od 20 godina. Pretpristupni fondove Evropske unije, ali i povoljniji krediti i subvencije države omogućili bi poljoprivrednicima da kupe nove traktore, kombajne i ostalu mehanizaciju. Na prezentaciji opreme u Sloveniji, okupila se "Jugoslavija u malom", što je bila prilika da se razmene iskustva.
Agrar Srbije mora da se prilagođava evropskim standardima, ali je za to neophodno da se godišnje kupi 15 hiljada novih traktora i drugih mašina. Poljoprivrednici nadu polažu u pretpristupne fondove Evropske unije, povoljnije kredite i subvencije države.
Na prezentaciji opreme za zaštitu bilja, malih traktora, prskalica i voćarskih atomizera proizvođača iz Slovenije okupila se Jugoslavija u malom. Prilika da se razmene iskustva i sagledaju novi standardi i zahtevi Unije.
Milan Pršić iz "Agrouniverzala" objašnjava da je cilj ovih susreta da se edukuju učesnici seminara.
"Cilj je i da im se prezentuje šta je najnovije u tehnologiji izrade poljoprivrednih mašina koje će skratiti vreme potrebno da traktor i neka poljoprivredna mašina budu na njivi, s obzirom na to da se radi o proizvodnji koja nema krova koja se odvija na otvorenom", kaže Pršić.
Iako poljoprivrednik u Srbiji ima zastarelu mehanizaciju, na tržištu je velika konkurencija svih svetskih proizvođača. Ko ima najbolju ponudu, taj prodaje. Kupovina uglavnom zavisi od isplaćenih subvencija.
Silvester Poldruhi iz firme "Bes kompani" ukazuje da je upravo od subvencija koje su isplaćivane do pre godinu dana zavisio napredak srpske poljoprivrede.
"Verujte, prvo pitanje kada dođe potencijalni kupac za prskalicu on ne pita imate li prskalicu, nego ima li subvencija i tek na osnovu toga on razmišlja hoće li biti kupovine", ističe Poldruhi.
Poljoprivrednici u regionu uz pomoć država i fondova Evropske unije mahom su obnovili mehanizaciju. Prosečno domaćinstvo u Makedoniji, primera radi, ima sve neophodno za rad u polju.
"Kod nas ti država daje subvencija 4.000 denara po dekaru ili 40 hiljada denara za jedan hektar, tako da su ljudi dosta zadovoljni i oni pare ulažu u to da kupe nove mašine", objašnjava Đorđe Stojanov iz makedonskog "Agroservisa".
Duško Raca iz "Agrokopa" iz RS ističe da se, zahvaljujući subvencijama koje Vlada u Banjaluci daje poljoprivrednicima, poslednjih nekoliko godina dosta ulaže mehanizaciju.
Slovenačkom proizvođaču četvrtinu plasmana čini srpsko tržište i pored loše materijalne situacije naših ratara.
"Srpsko tržište je tradicionalno naše najveće tržište tako da to ima 25 posto od našeg celokupnog izvoza u prošloj godini. Ta tržišta su se malo smanjila, nažalost, ali ove godine se već očekuje porast tako da će doći na onaj 'svoj nivo 'pa ćemo valjda uspeti da to proširimo saradnju", kaže Jan Šinkovec iz kranjske "Agromehanike".
Poljoprivredna mehanizacija u Srbiji stara je više od 20 godina. Novac iz evropskih fondova, koji bi uskoro trebalo da bude dostupan našim poljoprvrednicima, doprineće umnogome obnovi i modernizaciji tog sektora.
Нема коментара:
Постави коментар